ZERO WASTE – Kada ostaci postanu vrednost
Dana 11. maja ušli smo u ekološki dug na nivou Republike Srbije. Tog dana smo potrošili prirodne obnovljive resurse za 2026. godinu. Od tada živimo na ekološkom kreditu – zapravo, na račun budućih generacija.
Piše: Chef Nenad Tomić
Alarm se upalio i vreme je da počnemo da menjamo sitne navike. Kako je rekao Lav Tolstoj: „Svako misli da promeni svet, a niko ne misli da promeni sebe!”
A možda promena sebe može da počne iz kuhinje. Mesta iz kog dolaze energija, uspomene, mirisi i ljubav koja nam svaki dan čini mirisnim i ukusnim.
Hrana već dugo nije samo osnovni instinkt za preživljavanjem. Vremenom smo počeli da eksperimentišemo i sa ukusom, izgledom i teksturama, pa hranu ne jedemo više samo ustima, nego i očima.
Chef Nenad Tomić
Dok je hrana nekada predstavljala isključivo potrebu za opstankom, uzimalo se malo, onoliko koliko je dovoljno da se čovek prehrani. Danas, pored osnovnih namirnica, trošimo i veliki broj dodatnih sastojaka kako bismo hrani dali intenzivniji, drugačiji i zanimljiviji ukus. Ali u toj želji često zaboravimo koliko hrane ostaje iza nas.
U Srbiji se godišnje baci ogromna količina hrane. Ali problem nije samo u tim podacima, problem je u tome što smo se udaljili od hrane kao vrednosti, a počeli da je posmatramo kao potrošnu robu. Nažalost, paradoks je jedinstven: nikada nismo imali više hrane, a nikada je manje nismo cenili.
Zahvaljujući novoj svesti koja se javlja u poslednje vreme – ne kao trend, već kao potreba za očuvanjem resursa i podizanjem svesti o stvaranju otpada – sve češće i u svetu i kod nas nailazimo na dve reči modernog zvuka, ali stare tradicije i tehnike: ZERO WASTE!
Zero Waste lepo zvuči, moderno deluje, ali u suštini predstavlja nešto što su naše bake, pa i generacije pre njih, odavno primenjivale. Ništa se nije bacalo. Od ostataka hrane pravilo se novo jelo. Od kostiju – supa, od ljusaka jaja – prah za cveće, od starog hleba – popara, od krompir-pirea – njoke. Sve je dobijalo svoj drugi život.
Nažalost, danas živimo brzo i često bez razmišljanja kupujemo namirnice. Kuvamo bez ikakvog plana i bacamo bez razmišljanja.
Toga postanemo svesni tek kada iz frižidera izvadimo omekšali patlidžan ili tikvicu i bacimo ih u smeće. Tek tada shvatimo da nismo bacili samo hranu, bacili smo i novac.
Kada bi nam neko rekao da uzmemo novčanicu od 50 ili 100 dinara i jednostavno je bacimo, verovatno bismo se zapitali šta to radimo. A upravo to radimo svakog dana.
U profesionalnim kuhinjama postoji jedno nepisano pravilo. Svaka namirnica ima više života.
Šargarepa nije samo za čorbu i za potaž. Njena kora može da se koristi za fond ili da se osuši i koristi kao prah u pojačavanju ukusa jela i sosova. Kora hleba nije otpad, ona je budući kruton koji će potažu dati hrskavost. Žilice i ostaci od mesa nisu otpad, već neki budući sos ili supa. Sve se koristi!
Razlika između profesionalnih kuhinja i domaćinstva nije u znanju, već u načinu gledanja na namirnicu. Kuvar ne vidi kraj namirnice, vidi njen sledeći početak.
Male promene ne prave veliku razliku
Ne morate menjati život iz korena da biste smanjili otpad. Dovoljno je da promenite nekoliko navika.
Planirajte obroke unapred. Kupujte češće. Čuvajte namirnice pravilno. Iskoristite ostatke – ne kao nužno zlo, već kao kreativan izazov. Najvažnije, postavite sebi jedno pitanje: „Da li ovo zaista nema vrednost ili samo ne znam kako da iskoristim?”
Cooking Challenge spojio dobru hranu, brendove i zero waste pristup
Hrana zaslužuje više od kante. Svaka namirnica ima svoj put. Od zemlje, preko ruku koje su je uzgajale, do našeg stola. Kada je bacimo, prekidamo taj lanac bez razmišljanja.
Možda ne možemo da promenimo svet preko noći, ali možemo da promenimo sopstvenu kuhinju. A svaka promena počinje odatle. Istina je jednostavna: nećemo spasti planetu velikim rečima, već malim odlukama koje donosimo svaki dan. I možda je baš sledeći obrok ili namirnica koja je u frižideru pravi način da počnemo.
Kad ostaci postanu novo jelo
Za početak ovog procesa ostaviću nekoliko saveta – ne kao recept, već kao smernice kako da se igrate namirnicama koje ostanu i od njih stvarate neka nova, možda čak i bolja jela.
Stari hleb: hrskavi krutoni sa belim lukom i začinima
Sastojci:
- stari hleb
- maslinovo ili obično ulje
- beli luk
- začini
- so
Priprema:
Hleb iseći na kocke, pomešati sa uljem i začinima, dodati so i sitno seckan beli luk. Peći na 180 stepeni dok ne postanu zlatni. Odlično idu uz potaže i uz salatu. Ako ih ne iskoristite sve, sameljite ih u prezle i neka budu korica neke lepe šnicle ili paniranog povrća.
* Beli luk možete oprati i osušiti u rerni, zatim izblendati i dobiti začin.
Kuvano ili pečeno povrće: krem supa ili namaz
Sastojci:
- ostatak povrća iz supe ili pečenog povrća
- voda ili fond
- začini
Priprema:
Izblendati sve u krem supu ili sa manje vode u namaz. Dodati kap maslinovog ulja ili maslaca za puniji ukus.
Prezrelo voće: smuti, banana bread ili mafini
Sastojci:
- prezrele banane, jabuke, kruške…
- jogurt ili mleko
- malo meda i cimeta
Priprema:
Izblendati u smuti. Takođe, uz dodatak jaja i brašna možete napraviti odličan banana bread ili ukusne mafine.
Ostaci prženog, pečenog mesa: domaći namaz
Sastojci:
- pečeno meso
- maslinovo ili suncokretovo ulje
- senf
- so
Priprema:
Sve sastojke izblendati da se dobije jedan kvalitetan domaći namaz.
Paštrnak: pire, potaž, čips
Sredinu paštrnka iskoristiti za pire ili za potaž, a koru za čips.I možda baš sledeći put, pre nego što nešto bacimo, treba da zastanemo na trenutak. Da pogledamo tu namirnicu drugačije – ne kao ostatak, već kao novi početak.
Svet danas ima dovoljno hrane. Ono što mu nedostaje jeste više svesti, više poštovanja i manje zaborava.
Možda Zero Waste nije samo način kuvanja, već upravo način razmišljanja.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Lični kuvar, Stefan Jovanović/BIZLife
