Domaće ideje za globalne probleme: Srpski „green tech” na ispitu tržišta

U Srbiji danas postoji više od 150 mapiranih „green tech” rešenja, ali broj inovacija više nije glavno pitanje. Mnogo važnije postaje ono što dolazi posle ideje: testiranje, sertifikacija, tržište i poverenje investitora. Između entuzijazma i realne primene još uvek postoji ozbiljan jaz, a upravo tu prostor vidi GreenUp Hub, inicijativa koja pokušava da domaće zelene inovacije poveže sa konkretnim problemima privrede, industrije i lokalnih zajednica.

U razgovoru za magazin BIZLife magazin, Vojislav Vučićević, konsultant za inovacije u ICT Hubu, govori o tome zašto zelena tehnologija ne sme da ostane samo tema konferencija i strategija, već deo funkcionalnog tržišta koje proizvodi konkretne rezultate.

• Poslednjih godina mnogo se govori o zelenoj tranziciji, ali često ostaje utisak da se sve svodi na strategije i regulative. Da li danas u Srbiji zaista postoje konkretna, primenjiva „green tech” rešenja?

Postoje, ali moramo precizno definisati šta pod tim podrazumevamo. U našem osnovnom mapiranju identifikovali smo 151 pružaoca zelenih tehnologija u Srbiji, što pokazuje da domaća ponuda postoji i da zelena tranzicija nije samo tema strategija i regulativa. Istovremeno, to nije bila dubinska provera poslovne uspešnosti svake kompanije, već prva sistemska slika ekosistema. Mnogo čvršći signal za nas dolazi iz akceleratora: kroz dva ciklusa imali smo više od 80 prijava, a oko 20 najperspektivnijih timova prošlo je kroz program. Dakle, rešenja postoje, ali sada je ključno pitanje kako ih učiniti vidljivijim, validiranijim i povezanijim sa realnim potrebama tržišta.

• Tokom mapiranja ekosistema identifikovali ste čak 151 pružaoca zelenih tehnologija u Srbiji. Šta vam taj podatak govori o domaćoj inovacionoj sceni?

Podatak o 151 mapiranom pružaocu zelenih tehnologija govori nam da Srbija ima realnu ponudu zelenih inovacija. To nisu samo ideje na papiru, već kompanije, projekti i timovi koji razvijaju konkretna rešenja, najviše u oblastima poljoprivrede, cirkularne ekonomije, digitalnih tehnologija i optimizacije resursa. Ali taj broj ne znači da je ekosistem zreo ili ravnomerno razvijen. Vidimo da su rešenja koncentrisana u oblastima gde već imamo znanje, resurse ili niže barijere za razvoj, dok neke važne oblasti ostaju nedovoljno pokrivene. Zato je sada važno da ne stanemo na mapiranju, već da počnemo da usmeravamo inovacije ka stvarnim problemima privrede, lokalnih samouprava i tržišta.

• Koliko je danas teško jednom zelenom startapu da iz laboratorije ili prototipa dođe do realne primene?

Danas je taj put prilično težak, naročito kod zelenih tehnologija, jer one često zahtevaju mnogo više od dobre ideje ili prototipa, uključujući testiranje u realnim uslovima, sertifikaciju, industrijskog partnera, finansiranje i poverenje tržišta. U Srbiji posebno vidimo veliki potencijal u akademsko-istraživačkom sektoru, ali sistem još uvek više nagrađuje publikacije nego komercijalizaciju. Tu su i pitanja intelektualne svojine, nedostatak poslovnih znanja i ograničen pristup kapitalu. Zato GreenUp Hub pokušava da napravi most: kroz akcelerator radimo sa timovima na tržišnoj spremnosti, a kroz platformu povećavamo njihovu vidljivost i povezujemo ih sa kompanijama i institucijama koje imaju konkretne probleme.

• Šta je primarna svrha vaše nove digitalne platforme: da bude samo katalog domaćih rešenja ili da postane ključni posrednik u finansiranju zelenih projekata?

U ovoj fazi, platforma je prvenstveno katalog i alat za vidljivost domaćih zelenih rešenja, ali naša ambicija je šira od toga. Ne želimo da to bude samo pasivna lista kompanija, već mesto koje povezuje inovatore sa kompanijama, lokalnim samoupravama i institucijama koje imaju konkretne ekološke ili resursne probleme. Ideja je da prvo razumemo potrebe tržišta, pa da onda tražimo ili razvijamo rešenja za te potrebe. Platforma trenutno nije finansijski posrednik, ali može da pomogne da kvalitetna rešenja postanu vidljivija investitorima, donatorima i kompanijama koje mogu da podrže pilot-projekte ili implementaciju.

• U eri veštačke inteligencije, zelene teme su pale u drugi plan. Kako planirate da vratite fokus investitora na „opipljive” inovacije?

AI je trenutno u centru pažnje, ali ne mislim da to znači da su zelene tehnologije manje važne. AI uglavnom donosi digitalnu i poslovnu efikasnost, dok „green tech” donosi resursnu, energetsku i materijalnu efikasnost. Razlika je u tome što su zelene inovacije često sporije za razvoj, skuplje za testiranje i zahtevaju fizičku primenu, sertifikaciju i poverenje tržišta. Zato fokus investitora ne možemo vratiti samo velikom pričom o zelenoj tranziciji, već konkretnim primerima: pilotima, korisnicima, uštedama i dokazima da rešenje radi. Tu vidimo ulogu akceleratora i platforme – da pomognu timovima da postanu tržišno spremniji i vidljiviji onima koji mogu da ih finansiraju ili primene.

• U akceleratoru imate startape koji razvijaju različita rešenja. Koje od tih rešenja ima najveći potencijal da postane ozbiljan srpski izvozni brend?

Ne bih izdvajao jedan startap kao budući izvozni brend, ali mogu da kažem da najveći potencijal vidimo u nekoliko oblasti: cirkularni materijali, održiva poljoprivreda i hrana, energetska efikasnost, urbana mobilnost i industrijska ekologija. To su teme koje nisu samo lokalne, već postoje na mnogim tržištima. Ipak, kod „green tech” rešenja izvoz ne zavisi samo od dobre ideje. Potrebni su sertifikacija, pilot-korisnici, industrijske reference, kapital i kanali prodaje. Softver se lakše skalira, dok hardverska i industrijska rešenja često imaju veći efekat, ali zahtevaju više vremena i podrške.

• Kako zamišljate domaći „green tech” ekosistem za pet godina? Šta bi bio znak da smo zaista napravili ozbiljan pomak?

Za mene ozbiljan pomak ne znači samo više startapa ili više događaja, već funkcionalniji sistem. To znači da imamo stabilan priliv novih zelenih inovacija, ali i jasno definisane probleme privrede, lokalnih samouprava i javnog sektora na koje te inovacije mogu da odgovore. Voleo bih da za pet godina kompanije prvo pogledaju šta postoji od domaćih rešenja, pre nego što automatski potraže rešenja u inostranstvu. Pokazatelji napretka bili bi konkretni piloti, reference, prvi kupci, više investicija i podrška za sertifikaciju i testiranje. Drugim rečima, da „green tech” u Srbiji pređe iz faze entuzijazma u fazu uređenog tržišta.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife magazin

Foto: ICT Hub; Petrmalinak / Magnific