Zašto ne možete da prestanete da razmišljate o nezavršenom poslu? Krivac bi mogao biti Zeigarnik efekat
Da li vam se dešava da nakon posla ne razmišljate o onome što ste završili, već upravo o onome što niste stigli da uradite? Možda je to važan mejl na koji još niste odgovorili, prezentacija koja čeka poslednje izmene ili projekat koji već nedeljama stoji na listi prioriteta. Iako ste tokom dana završili desetine drugih zadataka, upravo taj jedan nedovršeni nastavlja da vam okupira misli. Ovaj fenomen poznat je kao Zeigarnik efekat, a otkrila ga je ruska psihološkinja Bluma Zeigarnik još dvadesetih godina prošlog veka.
Zašto mozak voli nedovršene priče?
Cejgarnik je primetila zanimljivu pojavu kod konobara u jednom restoranu. Dok je porudžbina bila aktivna, konobari su je savršeno pamtili. Međutim, čim bi račun bio plaćen i posao završen, detalji bi brzo nestajali iz sećanja.
Kasnija istraživanja pokazala su da naš mozak nedovršene zadatke doživljava kao „otvorene petlje“. Dok god posao nije završen, on ostaje negde u pozadini naše pažnje i stalno nas podseća da postoji nešto što još čeka rešenje.
Završeni zadaci, s druge strane, dobijaju svojevrsnu mentalnu oznaku „rešeno“ i prestaju da troše energiju.
Zašto su otvoreni taskovi toliko iscrpljujući?
Mnogi ljudi misle da ih umara količina posla. Međutim, često ih više iscrpljuje broj nedovršenih stvari.
Nije problem samo u tome što zadatak treba uraditi, već u tome što ga mozak neprestano drži aktivnim. Svaki put kada se setite tog nezavršenog posla, deo vaše pažnje ponovo se usmerava na njega.
Zbog toga nekoliko otvorenih zadataka može stvoriti osećaj opterećenosti čak i kada objektivno nemate mnogo posla.
Šta to znači za poslovni svet?
U modernim kompanijama zaposleni su često zatrpani paralelnim projektima, sastancima i komunikacijom na više kanala istovremeno. Posledica je veliki broj „otvorenih petlji“ koje nikada nisu zaista zatvorene.
Nedovršen izveštaj. Poruka na koju treba odgovoriti. Dokument koji čeka odobrenje. Sastanak koji treba zakazati.
Svaki od tih zadataka zauzima deo mentalnog prostora, čak i kada aktivno ne radimo na njemu.
Zbog toga zaposleni često osećaju umor i kada nisu fizički preopterećeni.
Kako smanjiti efekat?
Zanimljivo je da istraživanja pokazuju da mozak ne traži nužno završetak zadatka – dovoljno je da postoji jasan plan.
Zapisivanje obaveza, definisanje sledećeg koraka ili pravljenje liste prioriteta može značajno smanjiti mentalno opterećenje.
Kada mozak dobije signal da postoji plan za rešavanje problema, potreba da vas stalno podseća na njega postaje manja.
Zeigarnik efekat objašnjava zašto nas ponekad ne iscrpljuje ono što smo uradili, već ono što još nismo. Nedovršeni zadaci imaju neobičnu moć da ostanu prisutni u našim mislima dugo nakon završetka radnog vremena.
Zato produktivnost nije samo pitanje toga koliko poslova obavimo, već i koliko uspešno zatvaramo otvorene petlje koje nam troše pažnju. Jer ponekad najveći izvor stresa nije veliki projekat, već mali zadatak koji već danima stoji na dnu inboxa.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/jalanajaudah
