Poštovanje, razumevanje, strpljenje, tolerancija: Formula za uspešnu saradnju sa generacijom Z

Ako ste menadžer i predstavnik generacije X (1965.–1980.), a pritom i roditelj, velika je verovatnoća da se svakodnevno suočavate sa izazovima saradnje i komunikacije sa pripadnicima GEN Z (1997.– 2012.). I dok se mnogi pitaju kako da ovu generaciju razumeju i zadrže u kompaniji, jer na iste stvari gledamo “drugačijim pogledom”, istraživanja, ali i moje iskustvo u radu sa njima, ukazuju na potrebu za obostranom promenom, prilagođavanja novonastalno kontekstu poslovanja i razvoju ličnih i profesionalnih potencijala.

Piše: Sandra Rapo, predavač i sertifikovani trener za lični razvoj zaposlenih

Generacija Z danas čini 41% globalne radne snage (izvor: Svetska banka). Radno aktivno stanovništvo uzrasta od 18 do 28 godina, dobro informisani, obrazovani i digitalno pismeni, odrasli su u eri digitalne i AI revolucije. Njihovi prvi i pravi uzori bili su milenijalci, GEN Y, (1981.-1996.) koji su im otvorili čaroban i moćan svet tehnologije, a oni su ga u potpunosti prigrlili. U narednoj deceniji, zajedno sa milenijalcima, ove dve po mnogo čemu slične generacije činiće čak 74% zaposlenih u svetu. Pripadnici ovih generacija neće čekati da se svet prilagodi njima – oni ga već oblikuju. Njihove vrednosti nisu prolazni trend, već nova pravila poslovnog sveta koji živimo. To znači da njihova znanja, sposobnosti, očekivanja, vrednosti i stil rada već oblikuju budućnost poslovanja – bez obzira da li smo mi spremni da prihvatimo ove činjenice,sviđale nam se one ili ne.

Ko su zapravo GEN Z ili „Zumeri“?

Istraživači navode da ih odlikuju kreativnost, multitasking, iskrenost, smisao za humor i inovativnost. Cene slobodno vreme i balans između posla i privatnog života. Njihov fokus je na finansijskoj stabilnosti, dobroj atmosferi u timu i benefitima koje smatraju standardom, a ne luksuzom. Čak 97% njih ostaje u kompanijama koje im ponude najbolje finansijske uslove, ali i mogućnost profesionalnog razvoja, mentorstva i psihološke podrške.

Ipak, upoznaću vas i sa onom drugom stranom. Zumeri često imaju problem sa (ne)realističnim očekivanjima. Odrastanje pod uticajem društvenih mreža, stalna upoređivanja i pritisak „savršenog života“ doveli su polovinu predstavnika ove generacije do anksioznosti i prvih simptoma burnout-a. Najveći uzročnik ovih mentalnih problema je nedostatak novca koji ih čini nestrpljivima i frustriranima. Ovaj problem rešavaju pozajmicama, dodatnim poslovima ili oslanjanjem na podršku roditelja iz generacije X i Bejbi-bumera (1946.-1964.).

 

View this post on Instagram

 

A post shared by EMPLOYEE WELLBEING PROGRAM by Sandra Rapo (@employee_wellbeing_program)

Novi izazovi na radnom mestu

Menadžeri često primećuju da mladi zaposleni deluju nezainteresovano, odsutno i ležerno. Ne odvajaju se od telefona i brzo gube fokus i koncentraciju. Površni su, neretko sebični i tvrdoglavi. Često emocionalno neregulisani, ponašaju se brzopleto i impulsivno. Žele instant rešenja i priznanje za svaki doprinos. Ne libe se da konfrontiraju mišljenje sa starijim kolegama, a nisu retki slučajevi da kompaniju napuste tokom obuke ili projekta – često samo zbog neznatno veće plate pristigle od konkurencije. Odlazak umeju da saopšte jednom SMS porukom nadređenom šefu ili nepojavljivanjem na poslu bez ikakvog obaveštenja.Ili, ne retko o ovom “preuzimanju” ih obavesti konkurencija!

Za razliku od generacije X, koja je odrasla na vrednostima stabilnosti, lojalnosti i istrajnosti, generacija Z vrednuje fleksibilnost, inkluzivnost i autentičan autoritet. Ako u poslu ne prepoznaju svrhu, strast pri radu i prostor za rast – odlaze. Radije će ostati kod kuće, tražiti novi posao, nego da rade sa “nabeđenim i strogim” autoritetom, u toksičnom okruženju kolega i posao koji ne ispunjava njihove kriterijume.

Percepcija autoriteta

Za sebe kažu da imaju problem sa „nametnutim, a neautentičnim“ autoritetom. Horizontalna hijerarhija im više prija od tradicionalne, vertikalne. Rado uče od “tehnološki i digitalno naprednih, autentičnih, fleksibilnih i stručnih lidera” iz generacije Y, dok za generaciju X često kažu da je “smorna, digitalno nepismena, rigidna i nespremna na promene”. Pri odabiru posla koji žele za sebe “na duge staze” prioritet daju osim visini plate i fleksibilnosti radnog vremena, remote i hibridnom modelu rada, atmosferi u timu i mogućnostima za stručnim usavršavanjima i napredovanju.

Generacija Z misli da im je teško, ali milenijalce ipak najviše muči „burnout“

Čemu nas uče najnovija istraživanja? (Izvor:Deloitte 2025 GEN Z and Millennials Survey)

• 6% GEN Z želi da bude lider. Ravnoteža između posla i privatnog života važnija im je od liderskih ambicija.
• 70% GEN Z preferira praktične veštine i stručno osposobljavanje u odnosu na akademsko obrazovanje koje je postalo skupo, a ne daje sigurnost za povrat investicije.
• 57% GEN Z kompanije angažuju za zadatke poput analize podataka i digitalnog kreiranja sadržaja.
• 48% GEN Z se oseća finansijski nesigurno, a 52% živi „od plate do plate“.
• 89% GEN Z svrhu vidi kao ključan faktor zadovoljstva poslom.
• 40% GEN Z oseća stres ili anksioznost tokom radnog vremena.
• 23% GEN Z proverava ekološki uticaj kompanije pre prihvatanja posla i zabrinuta je za životnu sredinu. Spremna je da plati višu cenu za održive proizvode.
• Ovi podaci nisu samo „trend“ – oni su signal da se kompanije u Srbiji adaptiraju na način da:

1.Preispituju svoj autoritet, jer formalna hijerarhija i strog autoritet kod GEN Z ne funkcioniše. Potrebni su im autentični lideri sa integritetom da bi ih sledili i ostali.

2. Uvode fleksibilnost rada kao standard, bićete poželjniji” poslodavac ukoliko pri zapošljavanju navedete da jedan od oblika rada mogu da budu: fleksibilno radno vreme, remote I hibridno.

3.Investirajtu u razvoj i wellbeing programa kroz mentorstvo, edukacije i psihološku podršku svojih zaposlenih.

4.Komuniciraju svrhu i vrednosti koje su važne Gen Z jer oni shodno tim principima biraju kompanije u kojoj žele da rade i ostanu. Dok ne pronađu “svoj posao” spremni su da godinama menjaju poslove i kompanije.

5.Planiraju zadržavanje zaposlenih GEN Z jer njihov odlazak je jednostavan i brz, ali pronalaženje i sprovođenje obuka novozaposlenih je izuzetno energetski i materijalno iscrpljujući za kompaniju.

Kako prevazići međugeneracijski jaz na poslu?

Generacija X mora da prihvati da svet više nije isti. I da je potrebno da uloži napor da se raznim vrstama obuka (za lični razvoj, ovladavanje digitalnih veština i emocionalne inteligencije) adaptira na “novu realnost”. Neophodno je već sada kreirati radno okruženje u kojem će predstavnici generacije Z prepoznati smisao, svrhu i autentičnost i kroz vreme sazrevati i postajati profesionalniji. Iz tog razloga je važno da kompanije osveste potrebu za transparentnošću procesa rada i transformacijom angažovanog personala. Upravo ova dva pojma prave razliku između “samo” akademski obrazovanog i talentovanog zaposlenog koji odlazi u potrazi za boljim. I onog drugog koji ostaje jer mu je od strane kompanije pružena prilika da se razvija, razume sebe, kolege, poslovni proces, a njegov doprinos prepoznat i vrednovan.

A kada se formula za saradnju sa GEN Z (Poštovanje + Razumevanje + Strpljenje + Tolerancija) poveže sa kvalitetnim dodatnim obrazovanjem svakog pojedinca dobijamo održivo rešenje za budućnost. Sve veći broj kompanija u regionu implementiraju Employee Wellbeing Program by Sandra Rapo u formi radionica na kojima zaposleni GEN Z uče o korporativnoj kulturi i komunikaciji, asimetričnom odnosu sa autoritetom, poštovanju, zahvalnosti, lojalnosti, strpljenju, uverenjima koja im više ne služe, a drže ih blokiranim za dalji životni napredak. Primenjuju tehnike opuštanja uma i tela i upoznaju sa činjenicama zašto je važna prevenciju mentalnog zdravlja i pozitivan timski duh.

Kompanije koje su adaptibilne i prihvataju novu realnost na tržištu rada te investiraju u dobrobit svojih timova, obezbediće ne samo dugoročnu konkurentnost, već I poslovnu kulturu u kojoj će generacija Z želeti da ostane i doprinosi. Ukoliko kao lideri pokažemo spremnost da slušamo, učimo i prilagođavamo se kontekstu u kome živimo, stvorićemo most između prošlosti i budućnosti, između stabilnosti i inovacije. A upravo na tom mostu nalazi se budućnost svetskog biznisa, i u rukama je upravo ove generacije.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik