Najveću žitnicu u BiH napustilo 10.000 ratara, oranice postaju pašnjaci
Sela Semberije su najveća žitnica u Bosni i Hercegovini, a tamošnji ratari u prolećnoj setvi su najviše bazirani na kukuruz. Setva će početi 15. aprila, ali ove godine će radove obavljati znatno manje poljoprivrednika. Obradive površine se pretvaraju u pašnjake, a nadležni ne mare.
Na području Lopara, Ugljevika i Bijeljine povrtlari su već počeli sa setvom, a u prvim danima pripremaju rasade. Zbog nižih temperatura prinuđeni su da zagrevaju plastenike pa će ovogodišnji radovi biti nešto skuplji.
Cena semenskog repromaterijala je poskupela za okvirno deset odsto.
„Između 28 i 30 hiljada hektara površine će biti zasejano pod kukuruzom, okvirno 18 hiljada hektara se nalazi pod pšenicom, dok je do pet posto pod uljaricama. Pokušaćemo da zasejemo i zasadimo sve što je potrebno, ali u situaciji u kojoj tržište nema svoju priču, moramo biti zabrinuti“, kaže za Klix.ba Savo Bakajlić, predsednik Udruženja poljoprivednika Semberije i Majevice.
U selima Semberije iz godine u godini nalazi se sve manje poljoprivrednika, a frapantan je podatak da je u proteklih osam godina od domaće proizvodnje odustalo čak deset hiljada osoba.
„Mi smo 2015. godine imali registrovanih okvirno 14 hiljada proizvođača, a danas ih imamo skoro četiri hiljade. U Ugljeviku, Loparama i Bijeljini ljudi čekaju šta će biti, sela su poluprazna, oranice ljudi pretvaraju u pašnjake“, nastavja Bakajlić.
Uvoznički lobi diktira
On navodi da je njihova borba usmerena na to da domaći proizvodi budu stavljeni u prvi plan, međutim, kako kaže, shodno ponašanju nadležnih, situacija nije dobra jer će ova država ostati bez proizvođača, ali i hrane.
„Samim nestankom poljoprivrednih gazdinstava očito je da je politika usmerena na to da mi nestanemo sa ovih prostora. Njima je uvoz na prvom mestu. Naša domaća proizvodnja ide silaznom putanjom, dok je uvoz u ekspanziji. Imamo problem da nam hiljade tona pšenice stoje, nemamo je kome prodati jer je kupcima jeftnije da je uvezu. Uvoznički lobi faktički diktira državom, a domaći proizvođači su nebitni“, dodaje Bakajlić, koji je i član Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika BiH.
Plavi dizel i poljoprivredna banka
Poljoprivrednici u našoj zemlji se zalažu i za uvođenje takozvanog plavog dizela. Reč je o dokazanoj meri kojom se stimuliše razvoj poljoprivrede, jer je plavi dizel oslobođen svih akciza i carina. Njega bi, kao takvog, registrovani poljoprivrednici točili u svoje mašine na klasičnim benzinskim pumpama.
S druge strane, zalažu se i za formiranje takozvane banke za poljoprivredu, koja bi na finansijski način, po povoljnijim uslovima, pomagala poljoprivrednike koji se danas moraju zaduživati u komercijalnim bankama i mikrokreditnim fondacijama, u cilju održavanja proizvodnje.
Situacija je prilično teška i na prostoru Federacije BiH, na što su prvenstveno upozorili mlekari koji se već nalaze u prolećnoj setvi. U dogledno vreme nekolicina njih planira da ugasi svoje farme.
Izvor: Klix
Foto: Pixabay
