Izdavači su im rekli „NE“, a danas su među najpoznatijim knjigama na svetu

Neke od najpoznatijih knjiga u istoriji književnosti nisu odmah pronašle put do čitalaca. Naprotiv, njihovi autori dobijali su odbijenice, a rukopisi su proglašavani previše čudnim, komplikovanim, mračnim ili komercijalno neisplativim. Danas su to dela koja se prodaju u milionima primeraka, osvajaju nagrade i inspirišu filmske adaptacije.

Odbijenica izdavača ne mora da znači da knjiga nema budućnost. Ponekad je samo znak da je neko napisao nešto što se ne uklapa u tadašnje predstave o tome šta publika želi da čita. Pet poznatih naslova prošlo je upravo takav put – od rukopisa koji niko nije želeo do književnih klasika.

„Hari Poter i kamen mudrosti“ – Dž. K. Rouling

Prvo izdanje: 1997. – Broj odbijenica: 12

Teško je danas zamisliti da je rukopis o dečaku čarobnjaku mogao da završi zaboravljen u nekoj izdavačkoj fioci. Ipak, prvi deo serijala o Hariju Poteru odbilo je čak 12 izdavača pre nego što je Bloomsbury odlučio da mu pruži šansu. Prema poznatoj priči, presudnu ulogu odigrala je osmogodišnja Alis, ćerka predsednika izdavačke kuće. On joj je dao rukopis da pročita, a devojčica je bila toliko oduševljena da je odmah poželela nastavak. To je bilo dovoljno da izdavač promeni mišljenje.

Ostatak priče postao je deo savremene pop-kulture. Serijal je prodat u stotinama miliona primeraka, preveden na brojne jezike i pretvoren u jednu od najuspešnijih filmskih franšiza svih vremena.

„Životinjska farma“ – Džordž Orvel

Prvo izdanje: 1945. | Odbijena od strane više izdavača

Orvelova satirična novela o životinjama koje preuzimaju farmu i postepeno stvaraju novi oblik tiranije bila je politički nezgodna u trenutku kada je nastala. Tokom Drugog svetskog rata Velika Britanija i Sovjetski Savez bili su saveznici, pa je otvorena kritika staljinizma za deo izdavača predstavljala problem. Među onima koji nisu prihvatili rukopis bio je i Faber & Faber. T. S. Eliot, tada jedan od direktora izdavačke kuće, prepoznao je Orvelov književni talenat, ali je sumnjao u politički trenutak i poruku knjige.

„Životinjsku farmu“ na kraju je objavio Secker & Warburg 1945. godine. Priča o svinjama koje postaju ono protiv čega su se prvobitno borile postala je jedno od najpoznatijih književnih upozorenja o zloupotrebi moći, propagandi i korupciji.

„Gospodar muva“ – Vilijam Golding

Prvo izdanje: 1954. | Odbijen od više izdavača

Priča o grupi dečaka koji nakon avionske nesreće ostaju sami na pustom ostrvu, bez odraslih i pravila, danas se smatra jednim od najvažnijih romana o ljudskoj prirodi. Kada je Vilijam Golding pokušao da pronađe izdavača, međutim, rukopis nije naišao na razumevanje.

Jedan od čitalaca u izdavačkoj kući Faber & Faber opisao ga je kao apsurdan i dosadan, smatrajući da je reč o besmislenoj fantaziji. Mladi urednik Čarls Montejt ipak je u rukopisu video potencijal. Golding je potom preradio pojedine delove, a roman je objavljen 1954. godine. Knjiga je postala nezaobilazno štivo u školama i jedna od najpoznatijih književnih analiza nasilja, straha i raspada društvenih pravila. Golding je 1983. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.

„Bora u vremenu“ – Medlin Lengel

Prvo izdanje: 1962. | Broj odbijenica: 26

Fantastična priča koja kombinuje naučnu fantastiku, avanturu, filozofiju i duhovnost nije se lako uklapala u izdavačke kategorije početkom šezdesetih godina. Roman Medlin Lengel „Bora u vremenu“ odbijen je čak 26 puta. Urednici nisu znali kako da ga pozicioniraju: bilo je previše nauke za jednu vrstu publike, previše fantastike za drugu, a dodatnu prepreku predstavljala je činjenica da je glavna junakinja devojčica. Autorka, međutim, nije želela da odustane od svoje ideje.

Izdavačka kuća Farrar, Straus and Giroux objavila je roman 1962. godine, a već sledeće godine osvojio je Njuberi medalju, jedno od najvažnijih priznanja za književnost za decu u SAD. Vremenom je postao klasik dečje književnosti i dokaz da priče koje se teško uklapaju u postojeće kalupe mogu pronaći svoju publiku.

„Dina“ – Frenk Herbert

Prvo izdanje: 1965. | Broj odbijenica: 23

Političke intrige, religija, ekologija, borba za resurse i složeni svetovi – „Dina“ je imala gotovo sve elemente zbog kojih su izdavači mogli da pomisle da je reč o previše zahtevnom štivu za širu publiku. Frenk Herbert je pre objavljivanja romana dobio 23 odbijenice. Rukopis je na kraju prihvatila kuća Chilton Books, koja je do tada bila poznatija po priručnicima za popravku automobila nego po naučnoj fantastici.

Roman je objavljen 1965. godine, a već naredne osvojio je nagrade Nebula i Hugo. Herbertova priča o pustinjskoj planeti Arakis, borbi za začin i sukobu političkih i verskih interesa postala je jedno od najuticajnijih dela naučne fantastike. Decenijama kasnije dobila je i velike filmske adaptacije, a njena publika nastavlja da raste. Ovih pet knjiga pokazuju koliko je teško predvideti šta će postati književno nasleđe. Izdavači procenjuju tržište, publiku i potencijal prodaje, ali ne mogu uvek da prepoznaju delo koje će promeniti način na koji čitamo. Ponekad je razlika između nepoželjnog rukopisa i svetskog klasika samo u tome što je jedan urednik odlučio da pročita još nekoliko stranica.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/ kroshka__nastya