Istraživanje: Zbog čega bi žene dale otkaz u 2023. godini?

Tri godine nakon početka pandemije Covid-19, žene su se možda vratile svom poslu nakon što su ga napustile u rekordnom broju tokom pandemije, ali osećaju sve veći pritisak i željne su da iskoriste bolje prilike. One i dalje pate zbog jaza u platama, dok zaposlene majke vide najveći jaz, osećaju ekonomske i lične pritiske i traže promene, prema najnovijem istraživanju Momentive/CNBC o ženama na poslu, sprovedenom u februaru na nacionalnom uzorku od 10.278 odraslih, uključujući više od 5.000 žena.

Istraživanje je pokazalo da mogućnost ekonomskog pada utiče na mnoge žene. Čak 46 odsto radnica reklo je da mogućnost ekonomskog pada nije izazvala nikakve promene na poslu, 27 odsto je kazalo da su u protekloj godini radile duže, a 17 odsto je odložilo da uzme slobodno. I dok je nadolazeći strah od recesije podstakao 15 odsto žena da zatraži povišicu,10 odsto je odložilo traženje povišice.

Sa Velikom ostavkom iza nas, ekonomskom neizvesnošću koja se nazire i mnogim radnicima koji prijavljuju da žale što su napustili posao, skoro dve trećine žena je navelo da su ostale na svojim pozicijama u poslednjih 12 meseci. Samo jedna trećina je priznala da je napustila posao ili da razmišlja o odlasku.

Posao, žene (Unsplash)

Plata presudna za žene

Glavni razlog zbog kog žene razmišljaju da napuste svoju trenutnu poziciju je veća plata, 52 odsto. Za žene koje su napustile posao u protekloj godini, glavni razlog koji navode, iznad veće plate (36 odsto) i napredovanja u karijeri (39 odsto), je balans između poslovnog i privatnog života (45 odsto).

Žene nastavljaju da rade više – oko četvrtine njih navodi da rade više sati nedeljno nego pre godinu dana. Više od polovine žena (56 odsto) je otkrilo da njihovo mentalno zdravlje pati do tačke sagorevanja zbog posla, što je neznatno više od 53 odsto i 54 odsto žena koje su prijavile taj uticaj 2021. i 2022. godine. Stres koji ima veze sa poslom koji proizilazi iz dužeg radnog vremena, ekonomskih briga i preopterećenosti jasan je pokretač fluktuacije, piše CNBC.

Iako su mnoge žene možda napustile posao tokom pandemije da bi brinule o svojoj deci ili roditeljima, od 27 odsto žena koje su dale otkaz u poslednjih godinu dana, 27 odsto kaže da je to zato što su bile preopterećene poslom, a 41 odsto žena koje razmišljaju o odustajanju su rekle da je stres na poslu razlog.

Posao, žene (Unsplash)

Ambicije im ne manjka

Usled svih tih stresova u novom radnom okruženju nakon Covida, nivo ambicija žena ostaje prilično dosledan prošlogodišnjem. Čak 48 odsto žena sebe opisuje kao „veoma ambiciozne“, što je samo jedan procentni poen manje u odnosu na prošlu godinu. Ambicija je i dalje najveća kod žena koje nisu belkinje. Skoro dve trećine afroameričkih radnica sebe opisuju kao „veoma ambiciozne“ u svojim karijerama, dok 52 odsto latinoameričkih žena to čini, u poređenju sa 43 odsto belkinja.

Ima i dobrih vesti o platama i napredovanju: 44 odsto zaposlenih žena navodi da su im plate porasle u poslednjih 12 meseci. Ne samo da je to porast u odnosu na 40 odsto onih koji su isto prijavili pre godinu dana, već je i veći od 42 odsto zaposlenih muškaraca koji su rekli da im je plata veća.

Posao, plata (Unsplash)

Novi zakoni i promene

Zanimljivo je da 41 odsto zaposlenih žena kazalo da nije čulo za nove zakone koji obavezuju kompanije da objavljuju raspon plata, a samo 12 odsto je istaklo da je koristilo informacije iz ovih zakona o transparentnosti plata za pregovore o povišici. Ovi brojevi su nešto ispod muškaraca: samo trećina njih nije čula za novoobjavljeni raspon plata, a 16 odsto ih je iskoristilo za pregovore o povećanju.

Najveća promena u pogledu žena u protekloj godini odražava novoograničeni pristup reproduktivnim pravima nakon poništavanja presude Rou protiv Vejda. Skoro četvrtina radnica je kazalo da neće raditi u državi koja ograničava ili zabranjuje pristup abortusu. Skoro tri puta je više onih koji su izjavili da će raditi samo u državi koja ograničava ili zabranjuje pristup abortusu.

Dok je većina žena (65 odsto) rekla da odluka Vrhovnog suda o reproduktivnim pravima nije napravila nikakvu razliku u tome gde su spremne da rade, mlađe žene i žene sa višim prihodima su fokusiranije na uticaj poništavanja presude Rou protiv Vejda. Otprilike trećina zaposlenih žena starosti od 18 do 34 godine i 29 odsto žena sa prihodima od 100.000 dolara ili više su rekle da neće raditi u državi koja ograničava ili zabranjuje pristup abortusu.

Izvor: BIZLife

Foto: Pexels, Unsplash