„Ne znam šta bih ti rekao, Mićo”, kazao je tada predsednik u prenosu uživo, pred proširenim sastavom Vlade i celom zemljom, ondašnjem direktoru EPS-a. „Za naše greške ljudi će morati da snose posledice. Kad god hoćeš – danas, sutra…”

Sećate li se toga? Kako biste i zaboravili?! U decembru 2021. pade silni sneg, a TENT nije na vreme obezbedio nove otkrivke uglja (tad smo svi i naučili šta je „otkrivka”). Tako su u pećima naše najveće termoelektrane završili jalovina i blato, smešani sa nešto ugljene prašine. Obrenovac je stao i zemlju doveo do „potpunog kolapsa”, kako je to sažeo predsednik države. Trošili smo desetak miliona evra dnevno na uvoz struje, e da ne bismo dibidus ostali u mraku.

Kao i svi, otvorenu sednicu Vlade gledao sam netremice. U tu nedelju, sve do popodne, vetroelektrane radile su punom parom, za šta se svi uhvatiše kao za slamku spasa, ali onda je vetar naprasno utihnuo. U sivilu dvadesetak pokislih muškaraca koje jedan vidno iznervirani, glasni muškarac dovodi u red, pred milionskim auditorijumom (zaplet koji smo gledali ne jednom u poslednjoj deceniji), jedna žena progovori jasno i glasno: direktorka Elektromreže Srbije Jelena Matejić bez okolišanja upozorila je predsednika i Vladu na opasnost koja preti ako vetar i solar budu igrali preveliku ulogu, jer su troškovi balansiranja kad vetar stane a sunce zađe ogromni i samo se karikaju na milionski ceh.

Darko Soković

Ni predsednik joj nije ostao dužan: javno je rekao da je EMS tokom nevremena „funkcionisala perfektno”, za razliku od ostalih u sektoru gde je bilo dramatično.

Ko je to ko se ne libi da šefu države direktno na televiziji kaže kako stoje stvari, a da se on na tome zahvali i još i javno pohvali? Ko je žena pod čijim je rukovodstvom Elektromreža izgradila više kilometara međunarodnih strujnih magistrala nego što je auto-puteva projektovano? Kako je moguće da, kad se zamalo sve ne raspade onomad, njen tim nije ni štucnuo, nego nas staloženo iz provalije izvukao?

Moguće je, jer je na pravoj poziciji prava osoba. Jedna je to od retkih direktorki javnih preduzeća za koju je striktno važilo baš ono što zakon zapoveda, pa je na funkciju izabrana javnim konkursom još 2017, a mandat joj je produžen tek nakon dokazanog uspeha. Žena je to koja se kalila u najvećim privatnim kompanijama i akademski usavršila baš za ono što radi – rukovođenje velikim javnim sistemom. Reč je o ženi koja je strateški pratila šta državi treba i to rutinski prevodila u strategiju svoje firme, pa nije trebalo da je neko saziva u radnu grupu da bi znala da se ima osvetliti Beograd na vodi, dovesti više struje u Vojvodinu, Kruševac, Bor ili sprečiti da nas doslovno iskopčaju iz evropskih tokova (kad su hteli da nas, sve sa Kosovom, izbace iz ENTSO zbog sitnih zađevica) i omogućiti da energetski budemo najdirektnije povezani sa svetom. Jednostavno, uzela je stvar u svoje ruke i isporučila rezultate. Pritom je majka, obrazovala se pride da svira klavir, a ima i letačku dozvolu.

E tako je to kad hoćeš da uspeš kao žena, i kod nas, a i u svetu. Moraš i da zaintrigiraš, i da postigneš, ma i da poletiš, a očekuje se još i više i svaki ti se potez stoput meri.

A pogledajte, recimo, muškarca koji ovu kolumnu piše i njegovog kolegu koji ovo ilustruje. Em što smo sve i jednu ženu koja nam je ovu platformu omogućila zavrnuli za rokove, pa tekst i sliku isporučili u gluvo doba, em što nismo ženu kao pojam umeli da predstavimo drugačije nego kao nekog ko povezuje, kroji i neguje, em što trepnuli nismo na pomisao da imamo svako pravo da cenjenom publikumu pojasnimo ko su nama žene i zašto su važne. Prosto, mi sebe vidimo kao datost, a pola naših ljudi – žene – za to moraju da se bore čim progledaju svakog bogovetnog jutra, pa dok ne smrkne.

A zapravo smo neuko hteli da kažemo da u ključnim sektorima u zemlji kao što je energetika vidimo žene koje ne čekaju da se stvari dese. One ustanu i urade šta treba, ne bi li stabilizovale svet koji puca po šavovima.

Jeste li znali, recimo, da je najveća ušteda energije kad je frižider na četiri stepena, a zamrzivač na minus osamnaest? Možda ne znate vi, ali USAID-ov projekat „Bolja energija” podučio je ovome hiljade učenika po Srbiji da oni to mogu da prenesu dalje i pomognu svojima da uštede energiju i novac. Naravno, ne postoji „projekat”, samo ljudi iza njega, a inženjerke Sanju Tolo i Anđelu Radulac nije mrzelo da, pored svega što rade, idu i o ovome govore u desetinama škola. Nije mrzelo ni direktorku projekta Lenu Bratić i njen tim da mi izračunaju da samo to što ja i milioni drugih koristimo velike jezičke modele poput ChatGPT za, recimo, poliranje teksta koji je pred vama, troši dnevno struje kao celo Smederevo, a da ne govorimo o nekim ozbiljnijim primenama tehnologije! Zato moramo da drastično racionalizujemo tradicionalnu potrošnju, ako mislimo da imamo energije za veštačku inteligenciju i inovacije. Održivi modeli finansiranja energetske efikasnosti zemlju suštinski povezuju sa svetom budućnosti, a ta su spona upravo žene o kojima pišemo.

„Verujem da smo se razumeli oko lične i svake druge odgovornosti”, na kraju one mučne sednice Vlade reče Vučić Grčiću, na šta ovaj procedi: „Jasno mi je i razumeo sam”, pa posle na jedvite jade dade ostavku. Ta tekovina preuzimanja odgovornosti jeste neka verzija nas, povezanih sa zapadnim svetom, gde se ovo podrazumeva. No, ovde i ne baš, samo što naši bahati muškarci uvek imaju izbor, a žene gotovo nikad. One su sa pametnim, odgovornim, demokratskim svetom povezane ne samo zato što to hoće, nego što smo im kao društvo, ako bi i htele da uspeju, samo tu opciju i ostavili. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.