Zašto traganje za „savršenim“ partnerom može da vas ostavi usamljenima
Zadovoljavanjem manjim od onoga što zaista želimo od partnera može da nas dovede do toga da budemo nezadovoljni u vezama i propustimo bolje prilike. Ali, i druga krajnost ima svoje loše strane.
Istraživanja pokazuju, a prenosi sajt „Psychology Today“, da oni koji su fokusirani na najbolji mogući izbor („maksimajzeri“, što je najsličnije perfekcionistima) mogu da se zaglave u živom blatu nezadovoljstva i nesigurnosti, a oni koji prestanu da traže kada nađu nešto dobro („zadovoljni“) bolje prolaze u životu.
Iako su „maksimajzeri“ objektivno uspešniji u svojim potragama, oni nužno nisu srećniji svojim rezultatima. U jednom istraživanju, oni koji su konstantno težili ka boljem na završnoj godini na koledžu, dobijali su plaćenije poslove od „zadovoljnih“, ali su bili nezadovoljniji poslovima i iskusili su više stresa i anksioznosti tokom traženja posla. U drugoj studiji, „maksimajzeri“ su osvojili više novca od „zadovoljnih“ u ekonomskoj igri koja uključuje cenkanje, ali bili su manje zadovoljni zaradom.
Iako su „maksimajzeri“ objektivno uspešniji u svojim potragama, oni nužno nisu srećniji svojim rezultatima.
Zašto su oni koji stalno teže većem i misle da mogu bolje manje srećni kada se dese dobre stvari? Postoji potencijalno objašnjenje koje kaže da imaju tendenciju da razmišljaju šta je moglo da bude, što podgreva kajanje.
Oni su usredsređeni na ono šta drugi misle, i gde stoje u odnosu na svoje vršnjake, kolege, prijatelje. Istraživanja pokazuju da su perfekcionisti uplašeniji od tuđih uspeha, sumnjajući u svoje sposobnosti ako je neko bolji od njih, čak i kada se dobro pokažu. Češće se oslanjaju na spoljne izvore informacija kada donose odluke, kao što su preporuke i odlučivanja.
Zašto sve ovo znači za vezu?
Perfekcionisti su manje srećni u svojim vezama, imaju manje šanse da se venčaju, i veće šanse da se razvedu. Baš zbog toga što razmatraju sve moguće opcije, s vremena na vreme „oko počne da im luta“. Studije su pokazale da kada ljudi veruju da postoje bolji (potencijalni) partneri za njih, onda se teže posvećuju svojim sadašnjim partnerima. Osećanje da ima još mnogo „riba u moru“ dobro je kada veza ne funkcioniše, ali može da zatruje dobar odnos, i da ostavi „perfekcionistu“ praznih ruku.
Tu se krije i jedno od objašnjenja zašto među poznatim ličnostima ima toliko razvoda. Poznati mogu da osete da mogu da biraju bezbroj potencijalnih partnera, i zbog toga deluju da su u zavidnom položaju. Ali, mnogo opcija može samo da oteža posvećenost samo jednoj osobi, a samim tim narušava stabilnu vezu. Iskušenje alternativnih partnera je ovde samo otežavajuća okolnost a ne privilegija.
Imajte na umu da nije poenta u tome da bi trebalo da prestanemo da težimo ka višem i boljem, i da se zadovoljimo mediokritetima. Način razmišljanja koji dovodi do traženja i očekivanja savršenstva u partneru neizbežno dovodi do razočaranja. Čak i neko ko deluje kao savršen na prvi pogled jednom otkrije svoje mane, što perfekcionistu šalje pravo u nesigurnost.
Istraživači kažu da smo zadovoljniji odlukama kada su konačne (i nema povratka) u poređenju sa onim koje je lako izmeniti. Perfekcionisti ili „maksimajzeri“ skloni su tome da drže opcije otvorene u slučaju da nešto bolje naiđe, što može da bude racionalna strategija. Ipak, treba imati na umu da posao i veza nisu isto. Nije moguće sresti svaku osobu na planeti i upoređivati, a čak i da to možemo, kako ćemo znati koji će biti najbolji partner za nas?
Istraživači kažu da smo zadovoljniji odlukama kada su konačne (i nema povratka) u poređenju sa onim koje je lako izmeniti.
Kada smo, najčešće zbog pritiska društva, u vezi samo da ne bismo bili sami, onda nam „stomak“ ili naš unutrašnji osećaj kaže da nešto nije u redu. Ali, kada smo zadovoljni svim onim dobrim stvarima koje imamo, i radimo na tome da popravimo sve stvari koje ne štimaju, onda nas nešto potencijalno bolje „tamo negde“ ne zanima.
Izvor: BIZLife
Foto: Youtube/Printscreen
Piše: N.V.
