Zašto kuće u Italiji koštaju jedan evro? Procenitelj objašnjava šta se krije iza oglasa

Dok idilični oglasi o italijanskim kućama za jedan evro i pristupačnim španskim stanovima raspaljuju maštu domaćih kupaca, uvek se iznova nameće isto pitanje: vredi li plaćati paprene kvadrate u Beogradu kada se na mediteranskoj obali nudi čitava nekretnina? Ipak, iza primamljive marketinške fasade neretko se kriju zapuštena infrastruktura, zamršeni imovinski odnosi i nepredviđene, milionske investicije.

Licencirani procenitelj nepokretnosti Ivan Šestić razvejava najčešće zablude, analizira stvarni odnos cene i kvaliteta i otkriva kada se kupovina u inostranstvu isplati, a kada pretvara u finansijsku rupu bez dna.

• Kuće u Italiji za jedan evro, stanovi u Španiji za nekoliko desetina hiljada evra… Koliko su ovakve ponude zaista realne, a koliko su rezultat atraktivnog oglašavanja?

‒ Takve ponude postoje, ali predstavljaju izuzetke, a ne pravilo. Kuće za jedan evro u Italiji uglavnom se nalaze u selima koja decenijama gube stanovništvo, često su u veoma lošem stanju i zahtevaju ozbiljna ulaganja, uz obavezu renoviranja u određenom roku.

Kada govorimo o stanovima u Španiji za nekoliko desetina hiljada evra, treba biti veoma oprezan. Juče sam se vratio iz Španije – cene su slične cenama kod nas. Veliki broj oglasa koje ljudi vide na internetu nije realan – deo njih je zastareo, deo služi samo da privuče kupce, a ima i nekretnina koje imaju pravne probleme, nisu potpuno legalizovane ili imaju druge nedostatke koji nisu odmah vidljivi.

Na dobrim lokacijama, u gradovima u kojima ljudi zaista žele da žive ili investiraju, cene su visoke. U većini slučajeva čak su i više nego u Beogradu.

• Kada nekretnina ima cenu koja deluje isuviše dobro da bi bila istinita, šta nam njena cena zapravo govori o toj nekretnini?

‒ Cena gotovo uvek šalje neku poruku. Ako je značajno niža od tržišne, postoji razlog za to – loša lokacija, veoma loše stanje nekretnine, veliki troškovi renoviranja, nerešeni imovinsko-pravni odnosi, nelegalna gradnja, dugovanja ili neka druga okolnost koju kupac na prvi pogled ne uočava.

Naravno, povremeno se pojavi dobra prilika, ali ozbiljno potcenjene nekretnine prava su retkost. U praksi važi pravilo da, ako nešto izgleda suviše dobro da bi bilo istinito, najčešće zahteva dodatnu proveru.

• Ljudi koji iz Srbije gledaju ovakve oglase često pomisle: „Zašto bih kupovao stan u Beogradu kada za isti novac mogu da imam kuću u Italiji?” Koje su njihove najčešće zablude?

‒ A šta ću sa kućom u Italiji ukoliko su mi život i posao u Beogradu?

Ljudi često upoređuju stan na dobroj lokaciji u Beogradu sa kućom u malom mestu koje je udaljeno sat ili dva od većeg grada i u kojem nema dovoljno sadržaja, radnih mesta ili potražnje. Takve kuće se u Srbiji prodaju za po nekoliko hiljada evra, pa ih opet niko ne želi.

Druga zabluda je da gledaju samo kupovnu cenu, a ne ukupne troškove. Kupovina je tek početak. Nakon toga dolaze porezi, održavanje, eventualno renoviranje, advokati, prevodi, putovanja i brojni drugi izdaci.

Često mi ljudi u komentarima napišu da za cenu jednog stana u Beogradu može da se kupi vila ili nekoliko stanova u Španiji ili Italiji. Kada zajedno pogledamo konkretne oglase, ispostavi se da cena nije realna, ili je lokacija veoma loša, ili nekretnina ima ozbiljne pravne nedostatke.

Kvalitetne nekretnine su svuda na ceni.

• Kada biste uporedili nekretninu od 100.000 evra u Srbiji sa nekretninom iste vrednosti u Italiji ili Španiji, šta bi kupac morao prvo da proveri da bi znao gde dobija više za svoj novac?

‒ Najpre treba da proveri lokaciju, pravni status i ukupne troškove kupovine. Nije ista cena u centru Beograda i u nekom malom mestu na jugu Srbije.

Kvadratura sama po sebi ne znači mnogo. Mnogo je važnije gde se nekretnina nalazi, kakva je infrastruktura, kolika je potražnja, kakve su mogućnosti izdavanja i kakva je pravna dokumentacija.

Kupac ne kupuje samo kvadrate. Kupuje kvalitet života, sigurnost ulaganja i mogućnost da jednog dana tu nekretninu lako proda ili izda.

• Koliko je važno, osim početne cene, uzeti u obzir i sve dodatne troškove? Da li naizgled jeftinija nekretnina često na kraju bude skuplja opcija?

‒ Izuzetno je važno izračunati koliko će nekretnina zaista koštati kada se saberu svi izdaci – porezi, notari, advokati, održavanje, renoviranje, opremanje, putovanja i eventualni budući troškovi. Nije isto kupiti stan za 50.000 evra koji zahteva dodatnih 40.000 ulaganja i stan od 80.000 evra u koji možete odmah da se uselite ili da ga izdate.

• Da li se kupovina takvih nekretnina u inostranstvu uopšte može posmatrati kao investicija koja se vraća kroz rentu, ili je to samo skup hobi i „rupa bez dna”?

‒ Može biti veoma dobra investicija, ali samo ako je kupljena na pravoj lokaciji i uz dobru analizu tržišta.

Ako kupujete nekretninu isključivo zato što je jeftina, vrlo lako može postati veliki trošak. Sa druge strane, kvalitetna nekretnina na dobroj lokaciji može donositi stabilan prihod od izdavanja i dugoročno dobijati na vrednosti.

Isplativost investicije ne zavisi prvenstveno od države u kojoj kupujete, već od konkretne nekretnine i tržišta na kojem se ona nalazi.

• Da li je danas veća greška propustiti jeftinu nekretninu u inostranstvu ili poverovati da je nešto dobra prilika zato što je jeftino?

‒ Po mom mišljenju, mnogo je veća greška poverovati da je nešto dobra prilika samo zato što je jeftino.

Prava prilika nije ona koja ima najnižu cenu, već ona koja ima najbolji odnos između cene, kvaliteta, lokacije i buduće vrednosti.

Na tržištu nekretnina ne postoji prečica. Ozbiljna kupovina podrazumeva detaljnu proveru dokumentacije, lokacije i svih troškova. Upravo zato savetujem kupcima da ne donose odluke na osnovu naslova na internetu, već na osnovu činjenica.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Mladen Milinović, Claudio Mota / Unsplash