Zaboravite kafu: Dremanje na poslu kao tajna produktivnosti?
Dremanje tokom dana je u nekim delovima sveta kulturna norma, ali da li dremanje može promeniti radni dan? Stručnjaci razmatraju potencijalne prednosti dremanja na poslu.
Nekoliko istraživanja pokazalo je da dremanje donosi koristi, kao što su poboljšana memorija i fokus. Siesta sredinom popodneva je norma u nekim delovima Španije i Italije, dok se u Kini i Japanu podstiče dremanje jer se rad do iscrpljenosti smatra odrazom posvećenosti poslu, kako je navedeno u studiji objavljenoj u časopisu Sleep. Postoji nekoliko saveta kako dremati.
Dosta vam je užurbanih putovanja? Novi trend u turizmu zaludeo svet
Dremajte kratko
James Rowley sa Univerzitetskog medicinskog centra Rush u Sjedinjenim Američkim Državama napomenuo je da je san jednako važan za dobro zdravlje kao i ishrana i vežbanje. „Mnogo toga ima veze sa elektronikom. Nekada su to bili televizori, ali sada su mobilni telefoni verovatno najveći krivci. Ljudi ih nose sa sobom u krevet i gledaju u njih“, ukazao je. Prema studiji iz 2021. godine, mladi koji su koristili mobilne telefone pre spavanja imali su češće problema sa spavanjem. Rowley je kao ključno za efikasno dremanje istakao da ono bude kratko, jer takvo dremanje može biti regenerativno i verovatno ćete nakon njega biti budniji. „Većina ljudi ne shvata da bi dremanje trebalo da traje od 15 do 20 minuta. Sve duže znači teže buđenje i osećaćete se omamljeno“, naglasio je.
Onima koji se stalno oslanjaju na dremanje da bi nadoknadili loš san, savetuje da ispituju navike pre spavanja.
Foto: Unspash
Kada dremati
Direktor Centra za spavanje i kogniciju na Nacionalnom univerzitetu Singapura, Michael Chee, istakao je da je sredina popodneva idealno vreme za dremanje jer se poklapa sa prirodnim cirkadijanskim padovima, dok dremanje nakon 18 časova može ometati noćni san kod onih koji rade tokom dana.
„Dremanje u bilo kojem trajanju znači da ćete se osećati napunjeno. To je ventil za oslobađanje. Postoje jasne kognitivne prednosti“, naveo je Chee.
Istraživačica u Singapurskom centru Ruth Leong, pozivajući se na istraživanja, ukazala je da su polusatna dremanja optimalna.
„Kada se predugo drema, to možda nije održivo. Dugo dremanje koje prelazi dva sata utiče na noćni san“, upozorila je. Shodno tome, stručnjaci savetuju dremanje u trajanju od 20 do 30 minuta. Ipak, pojedini smatraju i da kratko spavanje može biti regenerativno.
Stvaranje prostora za spavanje
Dremanje je prihvaćeno, pa čak i neophodno u pojedinim zanimanjima. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) podstiče medicinske sestre koje rade noćne smene na spavanje. Međutim, mnoge od njih ne mogu spavati u bolnicama jer su prezauzete i nemaju pristup krevetima.
Glasnogovornik Nacionalnog sindikata medicinskih sestara u SAD-u je napomenuo da se medicinske sestre redovno bore da imaju dovoljno vremena da odu u toalet ili da izađu na svež vazduh, a kamoli da dremaju.
Pojedine kompanije pokušavaju popuniti tu prazninu. Pa je tako Neil Wong, inspirisan svojom majkom koja je radila kao medicinska sestra, osnovao kompaniju Nap York koja u Njujorku nudi kapsule za spavanje. Njegove mušterije su najčešće vozači i lekari. Sat dremanja u kapsuli košta 27 dolara.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Unsplash
