Vlada Srbije dozvolila izvoz brašna
Vlada Srbije je danas dozvolila izvoz brašna jer je procenjeno da to neće ugroziti snabdevenost domaćeg tržišta.
Izvoz brašna je omogućen izmenom Odluku o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo, kojom su uvedena kvantitativna ograničenja izvoza na mesečnom nivou za određene poljoprivredno-prehrambene proizvode.
„Snabdevenost brašnom i pšenicom na domaćem tržištu je dobra i slobodan izvoz brašna ne može da ugrozi snabdevenost domaćeg tržišta, a omogućava da se pred žetvu rasterete silosi za prijem novog roda, kao i da se sačuvaju tradicionalna tržišta, s obzirom na to da je Srbija tradicionalni izvoznik brašna na tržišta zemalja iz regiona, navodi se u saopštenju posle sednice Vlade.
Brašno (Pixabay)
Istaknuto je da će slobodan izvoz brašna imati višestruki pozitivan ekonomski uticaj na domaće tržište, dovešće do većeg upošljavanja domaćih prerađivačkih kapaciteta i mlinovima omogučiti da obezbede novac za otkup novog roda u žetvi.
Žitounija: Zbog zabrane izvoza brašna izgubljeno 17 miliona evra
Mlinari u Srbiji su zbog skoro dvomesečne zabrane izvoza pšeničnog brašna propustili mogućnost da prodaju oko 40.000 tona brašna i zarade 17 miliona evra, rekao je danas direktor poslovnog uduženja mlinara „Žitounija“ Zdravko Šajatović.
On je za Betu rekao da je današnja odluka Vlade Srbije da ukine kontigente za izvoz brašna nejasna jer se ne zna da li važi od 1. juna ili odmah.
„Odlukom o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda mlinarima je onemogućeno da izvezu oko 40.000 tona brašna, koliki je prosečan dvomesečni izvoz i zarade oko 17 miliona evra“, rekao je Šajatović.
Vlada Srbije donela je 11. marta odluku o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda kojom je zabranjen izvoz brašna, 21. aprila odluku o uvodenju mesečnih kvota, a 30. aprila kvota je povećana sa 20.000 na 23.000 tona.
Šajatović je rekao da je odluku o slobodnom izvozu Vlada Srbije obrazložila argumentima koje su mlinari naveli pri zabrani izvoza, da je ona nepotrebna jer su zalihe velike, domaće snabdevanje nije ugroženo, a da mlinari moraju da prodajom obezbede sredstva za kupovinu pšenice novog roda.
Pšenica (Pixabay)
Osim toga, ta odluka je doprinela da pojedine vrste brašna, koje nisu bile potrebne domaćem tržištu, ostanu neprodate na zalihama. Prema njegovim rečima, mlinari su za maj ispunili dozvoljenu kvotu od 23.000 tona, ali da je u ekonomskoj 2016-2017. godini prosečan mesečni izvoz bio je 21.000, i da je opadao i poslednjih deset meseci bio je oko 10.000 tona.
„U trenutku kada smo se borili da nadjemo nove kupce i povećamo izvoz došla je odluka o zabrani izvoza. Šta znači pogrešna odluka ilustruje podatak da je u martu i aprilu 2020. godine zbog virusa korona izvezeno 300.000 tona brašna, a zatim je tražnja naglo pala i u maju je izvezeno svega 6.500 tona“, rekao je Šajatović.
Dodao je da se nada da će se tražnja za brašnom zadržati na visokom nivou i da će se vratiti kupci iz Severne Makedonije i Crne Gore koji su posle zabrane izvoza brašna iz Srbije taj proizvod kupili u Bugrskoj, ali je bilo lošeg kvaliteta i skuplje.
On je rekao da je odluka o slobodnom izvozu brašna dobra i da je njome smanjena šteta od odluke o zabrani izvoza.
Država mlinarima duguje 240 miliona dinara za tri meseca zbog toga što nije isporučivala pšenicu iz robnih rezervi po subvencionisanim cenama nego su mlinari morali da ga kupuju na slobodnom tržištu, a cene brašna od jednog do pet kilograma koje su proizvodili od tog žita su zamrznute. ;
Vlasnik mlina „Žitopromet“ iz Sente Predrag Djurović rekao je da ta firma preračunava gubitak zbog zabrane izvoza brašna i da tražnja u ovom trenutku nije povećana.
Zabrana izvoza od 10. marta
Izvoz iz Srbije pšenice i brašna, kao i kukuruza i ulja, zabranjen je 10. marta ove godine da bi se obezbedila snabdevnest trižiša u vreme krize izazvane ratom u Ukrajini, a 20. aprila su odobrene kvote za izvoz te robe.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je izjavio da će biti zabranjen izvoz pšenice, brašna, kukuruza i ulja, čiji je izvoz bio uvećan 109 odsto. On je istakao da će te namirnice Srbija imati i za sebe i za region.
Mesec dana od ove odluke domaći mlinari počeli su da zaustavljaju proizvodnju jer im se brašno zbog zabrane izvoza gomila u magacinima. Zbog zabrane izvoza zalihe brašna koje ne mogu da prodaju i kako je naglašeno, dostigle su 20.000 tona i mogle bi da se ubuđaju.
Brašno i hleb (Pixabay)
Direktor poslovnog udruženja mlinara i fabrika testenina „Žitounija“ Zdravko Šajatović rekao je tada da će uputiti pismo premijerki Ani Brnabić kojim će tržiti da država isplati obeštećenje mlinarima od 160 miliona dinara, zbog zamrznute cene brašna.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
