Više rada od kuće, manje prilika za napredovanje?
Rad od kuće za mnoge zaposlene predstavlja jednu od najvećih promena koje je donelo moderno tržište rada. Veća fleksibilnost, manje vremena provedenog u saobraćaju i bolji balans između poslovnog i privatnog života samo su neki od razloga zbog kojih zaposleni sve češće insistiraju na ovoj pogodnosti.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da veća sloboda ne mora uvek da znači i bolju poslovnu poziciju. Nova pravila o radu od kuće u australijskoj saveznoj državi Viktorija pokrenula su raspravu o tome da li povećana fleksibilnost može imati i manje očigledne posledice po zaposlene.
Veća fleksibilnost, ali i rizika za karijeru
Vlada Viktorije planira da uvede zakon prema kojem će zaposleni čiji posao može da se obavlja na daljinu imati pravo da najmanje dva dana nedeljno rade od kuće. Novo pravilo obuhvatiće zaposlene sa punim i nepunim radnim vremenom, kao i određene kategorije honorarnih radnika. Ako zakon bude usvojen, na snagu bi trebalo da stupi od 1. septembra 2026. godine, dok će manja preduzeća dobiti duži rok za prilagođavanje.
Vlada smatra da će ovakva promena zaposlenima doneti veću fleksibilnost, uštedu novca i vremena, ali i pomoći većem uključivanju roditelja, posebno žena, na tržište rada. Prema procenama vlasti, rad od kuće zaposlenima može da uštedi više od 5.000 australijskih dolara godišnje i nekoliko sati nedeljno provedenih u putovanju do kancelarije.
Međutim, pojedini stručnjaci upozoravaju da bi češći izostanak iz kancelarije mogao da utiče na karijerni razvoj zaposlenih. Neformalni razgovori, spontano umrežavanje i svakodnevni kontakt sa kolegama i menadžerima često igraju značajnu ulogu u napredovanju, a upravo su to stvari koje je najteže zameniti preko video poziva.
Evropa prednjači u svetu digitalnih nomada – evo gde se najlakše dobija viza
Najveći izazov može biti za mlađe zaposlene
Posebnu zabrinutost izaziva uticaj dugotrajnog rada na daljinu na mlađe radnike i one koji tek započinju karijeru. Učenje kroz posmatranje iskusnijih kolega, usvajanje poslovne kulture i izgradnja profesionalnih odnosa znatno su jednostavniji kada ljudi dele isti radni prostor.
Stručnjaci zato ističu da pitanje više nije da li je rad od kuće dobar ili loš, već kako pronaći pravu meru između fleksibilnosti i prisustva u kancelariji.
Šta to znači za zaposlene u Srbiji?
Iako se ova rasprava trenutno vodi u Australiji, slična pitanja sve češće se postavljaju i u Srbiji. Nakon pandemije, mnoge kompanije uvele su hibridni model rada, a zaposleni i dalje visoko vrednuju fleksibilnost i mogućnost rada od kuće.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da potpuna udaljenost iz kancelarije može uticati na timsku povezanost, razmenu znanja, ali i vidljivost zaposlenih kada je reč o napredovanju.
Foto: Unsplash
Budućnost rada neće biti ni samo kod kuće ni samo u kancelariji
Sve više kompanija širom sveta pokušava da pronađe balans između potreba zaposlenih i zahteva poslovanja. Hibridni model, koji kombinuje dane provedene u kancelariji i rad od kuće, za sada se nameće kao kompromis koji mnogi smatraju najboljim rešenjem.
Iako fleksibilnost ostaje jedan od najvažnijih benefita na savremenom tržištu rada, stručnjaci poručuju da je važno razmišljati i o njenoj dugoročnoj ceni – posebno kada su u pitanju razvoj karijere, profesionalni odnosi i prilike za napredovanje.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/dimaberlin, Unsplash
