Zamena radnika veštačkom inteligencijom je trenutno preskupa

Veštačka inteligencija vam možda neće ukrasti posao onoliko brzo koliko nam se čini. To je zato što je za kompanije možda preskupo da zamene radnike veštačkom inteligencijom, pokazuje januarska studija MIT CSAIL, MIT Sloan, Instituta za produktivnost i IBM-ovog Instituta za poslovnu vrednost.

„Naše istraživanje o automatizaciji pomoću AI sistema donosi neke ohrabrujuće vesti o zameni na poslu, pokazujući da mnoge zadatke ne bi bilo ekonomski isplativo automatizovati godinama ili čak decenijama“, kazao je Neil Tompson, glavni istraživač u MIT CSAIL.

Studija je istraživala tehničke zahteve i karakteristike koje su potrebne da bi AI model završio posao na nivou na kojem bi čovek mogao. Istraživači su potom ispitali da li ima ekonomskog smisla da kompanija plati razvoj tog AI sistema i da ga koristi umesto radnika.

Istraživači su se posebno fokusirali na zadatke koji bi potencijalno mogli da se završe pomoću kompjutera, a to je kada sistemi koriste AI za prepoznavanje i analizu vizuelnih ulaza, kao što su digitalne slike i video zapisi, prenosi WebMind.

Veštačka inteligencija, AI (Web Mind)

Primer automatizacije posla

Studija je pokazala da bi većinu vremena za kompanije bilo jeftinije da nastave da koriste radnike za te zadatke umesto da ih automatizuju pomoću veštačke inteligencije.

Malu pekaru navodi kao primer. Teoretski, pekara bi mogla da uštedi oko 14.000 dolara u troškovima rada tako što će imati sistem veštačke inteligencije koji prati sastojke za pečenje kako bi se uverio da se nisu pokvarili umesto čoveka. Međutim, ima više ekonomskog smisla da pekari nastave da obavljaju taj zadatak jer bi troškovi razvoja i obuke AI modela bili veći od potencijalnih ušteda.

Verovatno će doći do „postepenije integracije AI u različite sektore“, umesto brze zamene radnika sa AI botovima, naveo je Tompson u studiji.

Veštačka inteligencija, AI (Freepik)

Troškovi razvoja veštačke inteligencije mogu se smanjiti u budućnosti

To ne znači da AI neće poremetiti tržište rada – sada i u budućnosti.

„Čak i kratkoročno, biće radnika čiji će poslovi biti izgubljeni ili čije se odgovornosti menjaju zbog veštačke inteligencije“, rekao je Tompson za CNBC Make It.

Ubuduće, razvoj ovih sistema veštačke inteligencije može koštati manje, što potencijalno pojačava brzinu kojom se kompanije odlučuju da ih koriste. Međutim, verovatno će biti potrebno mnogo godina da se ti troškovi smanje na nivo na kome kompanije mogu da primene ove sisteme veštačke inteligencije na širem nivou.

Povrh toga, za AI tehnologiju još uvek smatraju da je u početnim fazama svog razvoja.

veštačka inteligencija, AI, podaci (Unsplash)

„Stvari koje sada vidimo su veoma uzbudljive i divne, ali mislim da je vredno uvek staviti u kontekst ove tehnologije koja će, barem u narednih pet ili 10 godina, biti na veoma strmoj liniji poboljšanja“, istakao je izvršni direktor OpenAI Sem Altman u ​​Gejtsovom podkastu „Unconfuse Me“.

Tokom epizode, dva tehnološka maga su razgovarala o tome kako bi brzi razvoj AI potencijalno mogao da utiče na tržište rada. Altman je ukazao na načine na koje su AI chatbotovi, poput OpenAI-ovog ChatGPT-a, pozitivno koristili u određenim poslovima, poput softverskog kodiranja i podučavanja.

Na kraju, Altman je rekao Gejtsu, iako je optimista u pogledu budućnosti veštačke inteligencije, da veruje da nikada nećemo ostati bez problema  koje rešavaju ljudi.

„Nikada nam neće ponestati različiti načini da pronađemo rešenje i radimo stvari jedni za druge i razumemo kako igramo naše igre“, zaključio je.

Izvor: BIZLife

Foto: Screenshot, Web Mind, Freepik, Unsplash