Vedrana Rudan za BIZLife: Borba mi donosi duševni mir
Od Vedrane Rudan navikli smo na oštrinu, stavove bez „uvijanja“ i kompromisa. Njena „oštrica“ nas često zabavi, a još ćešće natera da razmislimo. Nedavno je u Beogradu promovisala svoj novi roman „Život bez krpelja“. Hrvatska književnica strpljivo je potpisivala knjige brojnim čitatocima koji su stajali u dugačkom redu, a mi smo strpljivo sačekali priliku da sa njom prozborimo o nekim životnim temama.
Ko su, zapravo, krpelji i kako da se štitimo od njih?
Ja ne znam da li se u opšte treba štiti od krpelja, treba ih prepoznati. Zavisi od toga koliko godina imate. Ako ste mladi i imate manje godina imate i manje krpelja, ako imate više godina imate i više krpelja. Krpelji su šefovi, otac, majka, sin, ćerka, ljubavnik, muž, pas, mačka… ima ih milion. Sve ono što nam pije krv, što nas unesrećuje, to su krpelji. Ipak, bez nekih možemo, bez nekih ne možemo. Recimo, bez dece ne možemo. To je problem, to što bez njih ne možemo.
Treba li da se u nekom trenutku prepustimo krpeljima?
Kako kome. Eto, deci moramo, jer ih volimo zaista bezuslovno, nažalost. A protiv ovih drugih se treba boriti, ako želiš jedan duševni mir.
Je l’ vi imate duševni mir, jeste li ga postigli?
Uglavnom da. Borim se, jako se borim da imam duševni mir. Čovek koji nema duševni mir je jako nesrećan, a ja to sebi ne želim.
U čemu pronalazite taj mir, kako uspevate?
U borbi za svoje stavove, bilo da su oni ispravni ili ne. Ako ja nešto želim, ako mislim da se za nešto treba izboriti, ja se izborim. Ako poginem u borbi, bar sam se borila, ako pobedim, pobedila sam. Borba mi donosi duševni mir.
Odakle vam snaga?
Mislim da je smisao života boriti se. Ako se boriš, onda ti sama borba daje snagu. Ako ležiš i čekaš da ti dragi Bog pomogne, ništa od toga.
Posao i biznis su, takođe, velika borba. Koja je vaša prva asocijacija kada čujete te reči, na šta prvo pomislite?
Ja se biznisom bavim od svoje 12 godine. Biznis znači rađanje para. Bila sam vrlo siromašna. Niko mi nikada nije kupio cipele od moje 12 godine. Biznis igra veliku ulogu u mom životu. Ja poštujem ljude koji se bave biznisom, koji ne misle da se bilo šta može stvoriti bez rada. To je ono što me čini srećnom, rad. I naravno, nikad badava, osim kada je su to moji izbori.
Sebe smatrate poslovnom ženom?
Apsolutno, pod broj jedan. Nikada se nisam bavila poslom koji mi nije donosio pare. Govorimo o poslu, a ne o užitku. Nikada ništa ne radim badava.
Ljudi na našim prostorima često biznis vide kao nešto negativno. Prepoznajete li i vi tu lošu konotaciju?
To je zato što se kod nas lopovluk izjednačava sa biznisom. To nije to, biznis je posao, a lopovluk je lopoivluk. Svi su naši biznismeni, pod znacima navoda, „kriminalci“ i onda je takva percepija biznisa na našim prostorima – biznis je jednako krađa, a to nije to. Nijedan biznis nije, uslovno rečeno čist, uvek moraš, uslovno rečeno, skretati sa putanje, ali u principu, jedno je posao, a drugo je pravi lopovluk, ja to razlikujem.
