Uspešni, bogati, lepi, ali bez samopouzdanja? Evo u čemu je problem
Da li je (finansijski) uspeh dovoljan za osećaj samopouzdanja i zadovoljstva sobom? Odgovor daje ovaj kratak video u produkciji britanske organizacije Škola života/The School of Life (a koji je prevela stranica #beleskesapsihoterapije) koji objašnjava kako na naše samopouzdanje utiču uspeh naših roditelja i vršnjaka, kao i kvalitet ljubavi i podrške koju smo dobijali u detinjstvu.
Dopadati se sebi ili imati visoko samopouzdanje, kako to obično zovemo, od presudnog je značaja za naš osećaj blagostanja. Ono što je neobično jeste nepredvidivo poreklo samopouzdanja.
Postoje ljudi sa skromnim zanimanjima, prosečne građe i „neglamuroznim“ prijateljima koji uprkos tome poseduju visok nivo samopouzdanja. Oni se sebi dopadaju i bez znakova odobravanja od strane spoljašnjeg sveta. A postoje i drugi, koji se i pored svih uspeha, prestiža i finansijske sigurnosti nikada tako ne osećaju. Oni su anksiozni i neprekidno se kažnjavaju i kritikuju, nikad nisu zadovoljni svojim učinkom, i nikad do kraja uvereni DA ZAISTA ZASLUŽUJU DA POSTOJE.
Izgleda da zdravo samopouzdanje ima malo veze sa objektivnim pokazateljima. Ono je izgleda povezano sa unutrašnjom, subjektivnom logikom, sa faktorima imunim na standardno poimanje uspeha.
3 faktora se naročito izdvajaju:
1. Uspeh roditelja istog pola – majke za devojčice/devojke, očevi za dečake.
Jedan od najvećih pokazatelja koliko ćete samopouzdanja imati je kako se poredite sa roditeljima istog pola, odnosno da li ste postigli više ili manje od mame ili tate.
Prosto rečeno, izgleda da komforan nivo samopouzdanja postižu samo oni koj su uspešniji od roditelja istog pola. Oni „skromnijeg“ porekla u ovom slučaju imaju veliku nesvesnu prednost.
2. Čime se bave vaši vršnjaci?
Ne osećamo se neadekvatno u poređenju sa svima koji imaju više od nas, samo sa pripadnicima grupe koja u velikoj meri određuje naše samopouzdanje: našim vršnjacima.
To su ljudi sa kojima smo išli u školu, istih ili sličnih godina i koji su sa istog podneblja.
Oni imaju veći uticaj na naš osećaj dobrobiti nego bilo koja populacija šira ili uža.
„Svaki put kada je vršnjak uspešniji od nas, mali deo nas umre.“
3. Kakvu ste ljubav dobijali u detinjstvu?
Mnogo toga zavisi od kvaliteta brige koju smo dobijali u detinjstvu. A posebno od činjenice DA LI JE LJUBAV BILA USLOVLJENA.
Neki od nas imali su roditelje koji su pružali samo uslovljenu ljubav. Sve se vrtelo oko ocena u knjižici, pa takva deca postaju odrasli sa velikim ambicijama. Ali nije lako ići kroz život sa očajničkom željom da se vatra mržnje prema sebi ugasi sa potrebom da se impresionira svaka osoba koja se sretne. U potrazi za roditeljskim odobravanjem koje nikad nije dobijeno.
Oni srećnici koji su dobijali bezuslovnu ljubav, zadovoljni su samim postojanjem. Oni ne moraju toliko da se dokazuju. Oni poseduju unutrašnju sigurnost, podržanu uverenjem da su nekome mnogo značili.
Problemi poput otkaza biće im neprijatni, ali neće ih doživljavati kao tragedije.
Poznavanje unutrašnjeg porekla samopouzdanja veoma je važno, upravo zbog uverenja da će nam uspeh, napokon, doneti osećaj zadovoljstva sobom.
Istina je malo drugačija. Možda vam na poslu ide sasvim dobro, ali ako vam je otac „ajkula“, drugar predsednik, ili vas roditelji nisu bezuslovno voleli, ni najveći uspeh to ne može da prenebregne.
Tu leže naši izazovi.
Zadovoljstvo sobom ne postiže se isključivo putem poslovnog ili finansijskog uspeha. Velikim delom, taj osećaj zavisiće od suočavanja sa samim sobom, i biće rezultat razumevanja naše prošlosti i dinamike srama, uslovljenosti i ponižavanja koji možda postoje. Ispostavlja se da je visoko samopouzdanje pre plod psihologije, nego li ekonomskog uspeha u spoljašnjem svetu.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
Piše: N.V.
