O uspehu srpskog košarkaša Nikole Jokića suvišno je pričati. Hajde da vidimo šta od njega možemo da naučimo, a da je primenjivo na biznis i život!

„Danas jedan gram ideje vredi više od tone mišića.”

Uspeh?

„Ukoliko bi uspeh bio previše izvestan, bio bi dosadan i ne bi bio uspeh.”

Tim?

„Ključ je u poznavanju svojih kolega.”

Taktika?

„Asistencija usrećuje dva čoveka.”

Iako bi to mogli da budu, ovo nisu odgovori vlasnika korporacije, ni komentari poslovnog konsultanta koji piše knjige o motivaciji zaposlenih. Ovo su reči Nikole Jokića, košarkaša, mladića koji pravi razliku, posebnog, drugačijeg, nesvakidašnjeg. Mladića koji otvara našu priču o ljudima koji imaju manje od 30 godina i čvrsto veruju u put kojim su krenuli. O ljudima koji imaju dobra dela. Radimo je uz podršku ProCredit banke. Lopta je bačena…

TO MALO JE JAKO PUNO

Od mnogo puta ispričane priče o Jokićevim lošim navikama u detinjstvu, kako je voleo da pojede dva bureka i popije dva litra „koka-kole” za doručak i uživao radeći domaće zadatke, do urbane legende da je na prvom fizičkom testiranju u Mega Vizuri uspeo da uradi svega devet sklekova, o Nikoli se u poslednjih nekoliko godina više govorilo kao o klincu koji je na terenu i van njega oduvek bio poseban. Pojedinci su to prepoznali.

„Pokažem mu neke trikove, a on posle nekoliko nedelja to uradi bolje od mene”, rekao je u razgovoru za ESPN Dejan Milojević, trener koji je od početka „branio” Jokićev potencijal.

Nikola Jokić (ProCredit Banka)

Stoga, priča o mladima ujedno je i priča o mentorstvu. O onima koji imaju kapacitet da svoje naslednike prepoznaju i proigraju. „Mnogo toga sam morao da progutam kada je bio vrlo mlad. Pravio je greške, pokušavao te svoje ludačke pasove i dovodio me do ludila. Međutim, njegova jedina želja je bila da saigrače učini boljim. Zato nisam želeo da ga sputavam, pustio sam ga da se igra i isplatilo se”, naglasio je njegov trener.

Ljudi iz biznisa obično nemaju problem sa tim da priznaju kako se prilikom donošenja odluka često oslanjaju na svoju intuiciju, „šac” metodu – osećaj koji se ne može staviti u tabelu. „On vidi akcije pre nego što se dogode”, rekao je za Jokića Lebron Džejms, skidajući kapu sa glave.

Nikola Jokić, uspeh (ProCredit Banka)

Jokić je, između ostalog, patentirao ležernost u igri, lakoću – s kojom protivnik uz svu muku ne zna kako da izađe na kraj. Džoker je timski igrač, koji je nakon osvajanja titule podvukao: „Ja ne navijam za sebe, navijam za onog do sebe.” Vlasnik autentičnog oružja – dodavanja sa visoke pozicije. A nemali broj puta smo čuli kako se u biznisu i životu, pored svih mogućih izazova koje to nosi, isplati biti i ostati svoj.

„Kada sam došao u Ameriku, video sam da nešto mogu da im dam, da ponudim, da je to ta neka raznovrsnost. To je nešto jako malo, a to malo je jako puno”, rekao je Jokić u dokumentarnom filmu „Džoker”, prikazanom na RTS-u.

SVE POLAZI IZ KUĆE

Košarkaš je učio na tuđim greškama. Preciznije, kako kaže, na greškama svoje braće, koja su se pre njega latila lopte. „Mali pad za veliki povratak”, tako bi Jokić to nazvao.

U intervjuu koji je Jokićev menadžer Miško Ražnatović dao za „Nedeljnik” saznajemo da je Nikola zajedno sa najbližim članovima svoje porodice donosio odluke o svojoj karijeri. Džokerov menadžer nazvao je njegovu porodicu „jakom, stabilnom i toplom”. Da to nije tako, pitanje je gde bi Jokić bio, imajući u vidu činjenicu da je nekoliko puta sebi i drugima umeo da kaže kako mu se košarka više ne igra. „Mislim da nisam hteo da prihvatim ulogu sportiste i profesionalca”, objašnjavao je.

Kada je potpisao svoj prvi ugovor u Americi, nazvao je svoju porodicu telefonom i rekao: „Možemo da kupimo prvog konja.” Sada su njegovi konji ti koji vole „nezdravu hranu”. „Lubenice, smoki i čips”, rekao je.

Konje ili voliš ili ne voliš. Jezikom konjušara: ili odmah progutaš konjsku dlaku ili ništa. Jokić ju je progutao. Kada se govori o pastuvima, nečemu što, kada se spomene, Nikoline oči dobiju sjaj merljiv s onim koji vidimo kada Denver pobedi. Konjički klub „Vojvođanin” drag mu je koliko i hala Nagetsa, ako ne i više, ali nije za poređenje. Ono što je nepogrešivo – Jokić snagu crpe iz jednostavnog izvorišta: voli svoju porodicu, prijatelje, konje i Sombor. To mu daje podstrek za košarku. „Ja sam, u stvari, normalan čovek”, rekao je Jokić.