Tri jesenje adrese za vikend-beg autom
Oktobar je mesec kada grad počinje polako da nas nervira, a priroda radi ono što najbolje ume, menja boje u bakarne i zlatne tonove i nekako nas sama doziva i vuče vani. Ako vam je preko glave planiranja, peripetija sa aerodromima i pakovanja kofera za pet dana, ovo je idealan trenutak da izvučete auto iz garaže, sipate gorivo i krenete negde gde asfalt ustupa mesto vinogradima, rečnim obalama i šumama.
Izabrali smo tri pravca u okolini Beograda gde možete da pobegnete na dan-dva, napunite baterije i vratite se pre nego što uopšte počne panika oko sastancima pretrpanog ponedeljka.
Fruška gora i Sremski Karlovci
Ako postoji mesto koje u jesen poprima izgled prave razglednice, onda je to zasigurno Fruška gora. Najlepše je krenuti iz Sremskih Karlovaca, uz jutarnju kafu na Trgu Branka Radičevića, pored česme ‘Četiri lava’ i prepoznatljivih fasada koje svedoče o bogatoj istoriji ovog kraja. Karlovci imaju posebnu, umirujuću energiju, onaj retki osećaj da vreme usporava, primoravajući vas da bez žurbe istražite svaku njegovu uličicu.
Posle šetnje baroknim uličicama, pravac šuma i Stražilovo. Bez planinarenja, samo čist vazduh, šuštanje suvog lišća pod nogama i savršena distanca od gradske buke. Naravno, greh je proći Frušku goru, a ne svratiti u neki od lokalnih podruma. Oktobar je vreme berbe i novog vina, a čaša dobrog bermeta ili lokalne frankovke ovde ima potpuno drugačiji ukus nego u bilo kom gradskom lokalu.
Topola i Oplenac
Šumadija u jesen miriše na pečenu papriku, zrelo grožđe i vlažnu zemlju posle kiše. Put do Topole i Oplenca vodi kroz talasaste brežuljke koji se u ovo doba godine pretvaraju u prave male pejzažne umetnine.
Prva stanica je logično Oplenac i crkva Svetog Đorđa. Mauzolej Karađorđevića sa onim nestvarnim mozaicima ostavlja bez teksta svaki put, bez obzira na to koliko ste puta tu već bili. Ali, ruku na srce, pravi razlog zašto volimo ovaj kraj jeste onaj opušteni deo – vinarije i Oplenački vinski put. Ovde se vino ne pije da se „samo popije“, nego se degustira polako, uz ozbiljne razgovore i domaću hranu koja greje i dušu i stomak.
Suština ovog izleta ionako nije u štikliranju lokacija sa nekog suvoparnog turističkog spiska, već u tome da sednete negde na terasu s pogledom na šumadijska brda, naručite domaći ručak i shvatite da vam u tom trenutku zapravo ništa drugo ne treba.
Golubac i Đerdap
Ako vam je potreban ozbiljniji odmak od gradske vreve i hoćete da promenite pejzaž iz korena, Golubac je pun pogodak. Udaljenost od sat i po vožnje taman je tolika da osetite da ste negde otputovali, a da se niste preterano umorili za volanom.
Golubačka tvrđava, onako usidrena na ulazu u Đerdapsku klisuru, izgleda moćno u svakom godišnjem dobu, ali u oktobru, kada se magla spusti nad Dunavom, a jesenje boje presijavaju preko starih zidina, ima neku filmsku, pomalo dramatičnu energiju. To nije mesto samo za brzu fotografiju za Instagram, tu vredi zastati i zagledati se u tu ogromnu vodenu površinu koja više liči na more nego na reku.
Za razliku od Fruške gore i Topole, Golubac nekako traži da ga ne „preskočite“ u jednom danu. Najlepše je prespavati negde na obali, prošetati kroz Nacionalni park Đerdap, obići vidikovce, a možda produžiti i do Lepenskog vira ako vas ponese istraživački duh.
Ne treba vam mnogo da promenite perspektivu
Na kraju krajeva, za dobar vikend vam ne treba plan putovanja od tri strane ni hotelska rezervacija šest meseci unapred. Ponekad je dovoljno samo da presečete, ubacite u petu i krenete tamo gde vas put odvede.
Bilo da izaberete šetnju fruškogorskim šumama, šumadijske vinske puteve ili moćne obale Dunava kod Golupca, najvažnije je da ne žurite. Ponesite slojevitu garderobu, dobru muziku za auto i ono najvažnije – ostavite brige u gradu. Jesen je prelepa, ali prođe dok trepnete; iskoristite je.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/Jovan Kragović
Foto: Unsplash/Kateryna Hliznitsova
