Topalovići novog doba: Samo je smrt siguran posao (VIDEO)
Svi se sećamo antologijskog filma „Maratonci trče počasni krug“. E, pa Topalovići su se danas modernizovali i idu u korak sa 21. vekom. Pogrebna industrija u Srbiji, uprkos našim starim verskim običajima, doživljava malu internet revoluciju. Najviše se u tome stiglo sa čituljama, za koje je sada normalno da postoje na internetu, ali novi hit su i QR kodovi na spomenicima, ovom prilikom nazvani „memorijalni kodovi“. Naravno, sve to košta, ali i daje razne mogućnosti, piše Blic.
Koliko god zvučalo bizarno, bilo je pitanje vremena ko će prvi da se seti i na nadgrobne spomenike postavi QR kodove, koji ljudima nakon što ih nakon skeniraju na svom pametnom telefonu, otvore internet stranicu gde se nalazi biografija preminulog, njegove slike, video sadržaji i sećanja familije. Cene zavise od vrste usluge, najjeftiniji memorijalni kod koji sadrži 25 slika i pet snimaka košta 5.000 dinara, dok onaj naskuplji izađe čak 16.500 dinara, ali je kreiran za dve osobe i može da se postavlja neograničen broj slika i snimaka.
Sa druge strane, prednost čitulje na internetu za sada je ta što su na većini web stranica koje objavljuju čitulje, one besplatne i tamo stoje zauvek, odnosno barem dok te stranice postoje. Tako, svako ko želi, može da vidi kada su poslednji ispraćaji njihovih najmilijih ili da dodaju ko se upokojio.
Gotovo svaki grad u Srbiji na Fejsbuku ima stranicu, gde građani samoorganizovano, takođe, bez naknade, obaveštavaju ko je preminuo i postavljaju čitulje.
Mali broj ljudi koristi internet za te stvari, ali ulazna putanja ipak postoji. Kod nas mogu da se naruče sahrane i ta usluga je besplatna, imamo oko pedesetak ljudi, koji su već isplanirali svoju sahranu i poslali nam kakav sanduk i cveće žele, neki imaju i muzičke želje. To čuvamo u našoj bazi podataka. Memorijalni kodovi polako dolaze, većinom u Novom Sadu i Beogradu, u svetu je to već normalna stvar, pogotovo u Americi odakle je počelo – kaže za „Blic“ Siniša Arsenijević, pogrebnik iz Beograda.
Kako dodaje sagovornik lista, na internetu može da se naruči oko 100 vrsta sanduka, od „socijalnog“ koji košta 11.000 dinara, do „amerikanca“ čiji se poklopac otvara na pola i iznosi basnoslovnih 200.000 dinara. Godišnje proda možda do tri potonja komada.
Sahrane uživo popularne u Novom Sadu i Beogradu
Novi običaj, što je odmah pretvoreno i u novu poslovnu ponudu, je i prenošenje sahrana uživo preko interneta. Goran Nekić iz Novog Sada snima sahrane već 15 godina i kaže da se prilagođava novim trendovima.
– Snimanje sahrane po satu iznosi osam hiljada dinara, a izrada jedne fotografije košta 150 dinara. Zaradim neku prosečnu platu. Posla ima više u Srbiji i Beogradu, nego u Vojvodini. Uveo sam, pre godinu dana i tu novinu da sahranu prenosimo uživo preko Fejsbuka, obično to postavimo na stranici nekog od rodbine pokojnika. Za sada je još promotivni period pa tu uslugu ne naplaćujem. Možda jednom mesečno se desi da ljudi traže prenošenje sahrane uživo – kaže Nekić.
Dodaje da je većini ljudi, kao ustalom i na svadbama, najvažnije da rodbina nešto “ne zameri”, pa se jedino na daći ne štedi, dok se na drugim stvarima, koje realno jesu skupe, gleda svaki dinar.
U Leskovcu tražili „skidanje“ čitulja
Milan Mihajlović iz jednog pogrebnog preduzeća u Leskovcu kaže da je morao da prekine običaj da na internet stranici svog preduzeća postavlja čitulje.
– Mi smo čitulje svih preminulih objavljivali na našoj stranici kako bi pre svega obavestili ljude ko je preminuo, ali onda su se neki žalili jer ne žele da slike njihovih najmilijih budu na sajtu, što razumemo i zato to više ne radimo. Pokušali smo i sa QR kodovima, ali to ljude kod nas još ne zanima – rekao je Mihajlović.
‘I ljubimci idu u raj’
Da je “smrt siguran posao” znaju i mladi. Tako je na nedavno održanom takmičenju „Poslovni izazov” u Beogradu, regionalnom takmičenju srednjoškolaca u preduzetničkim veštinama, pobedila ideja o otvaranju agencije koja pruža pogrebne usluge za kućne ljubimce.
https://www.youtube.com/watch?v=5GjsppOXm1s
Izvor: Blic
Foto: YouTube screenshot
