Svet od šećera

Piše: Darko Soković, izvršni partner za strategiju i razvoj, Propulsion

Dnevnik obnove i razvoja iz Marakeša

I četiri vakcine, i PCR test, i viza kao što su nekad vize bile kad su marku računali trideset – izvod iz banke, pozivno pismo, povratna karta, rezervacija smeštaja, osiguranje, potvrda s posla, čak i izvod iz matične knjige rođenih – trebalo je baš sve da bi čovek konačno ugledao zemljane tonove Marakeša. Pitam se jesu li tražili papirčine i Ivu Sen-Loranu onomad.

utorak, 10. maj

Ponoć i nešto. Na svakoj raskrsnici rotaciona svetla, vidi se još iz aviona. Sve to zbog Godišnje skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj? Nema šanse. Iskrcavanje, i jedan prazni red za delegate EBRD-a, a drugi za stotine (hiljade?) drugih putnika. Savetnicu vicepremijera Jermenije i mene, koje je sudbina spojila na aerodromu, sprovode kroz pasošku kontrolu i carinu valjda za trideset sekundi, za tri minuta sedimo u kolima što su pod rotacijama jurnula raščišćenim bulevarima, u hotelu smo za deset. Doleteo sam kombinacijom dve lou-kost kompanije, stidljivo se borio za neki milimetar naslona za ruke i prostora za noge, jedva čuo sopstvene misli od razobručene britanske omladine koja je rešila da Rajan erom izveze u Maroko zaglušujuće, neuračunljivo ponašanje u javnosti – svoj opskurni zaštitni znak – i sad sam odjednom uvaženi delegat?

sreda, 11. maj

„Hvala vam, mnogo vam hvala”, lošom video-konekcijom iz Kijeva poručuje Sergej Marčenko, ukrajinski ministar finansija. Odil Reno Baso, predsednica EBRD-a, uz veličanstvenu audiovizuelnu prezentaciju na enormnom ekranu, objavila je kako su izdvojili dve milijarde evra da pomognu Ukrajini. „Od početka invazije gubimo pet milijardi mesečno, i više. Trenutno smo na 17 milijardi minusa, plus još oko osam koje smo dali za odbranu. Sigurno će nam puno značiti vaša pomoć”, zaključuje ministar.

Pad ukrajinskog BDP-a biće ove godine najmanje 30 posto, procena je Beate Javorčik, glavne ekonomistkinje EBRD-a. Prolećne setve u Ukrajini možda neće ni biti, izvoz sve druge hrane se strmoglavio. Ledena tišina u velikoj dvorani Kongresne palate: Maroko, Egipat, Alžir životno zavise od pšenice s istoka Evrope. Glad preti. Ako Rusija i proglasi neku pobedu do leta, svetska ekonomija može da očekuje povratak na pretpandemijske nivoe nekad 2025. Ako se dese poremećaji isporuke gasa, to možda bude krajem ‘26, ili ko zna kad. A ako rat ne stane do leta? Glavna ekonomistkinja Javorčik kaže da ne zna, delegati ne znaju, EBRD ne zna. Rusija traži reč za skupštinskom govornicom, zapadni svet i njihovi saveznici ustaju i napuštaju dvoranu. Ne vidim šta radi naša delegacija. Šta će biti sa svima nama? Niko ne zna.

Ponovo srećem Amnu Popovac, političarku i aktivistkinju iz Mostara. Pritužbom je zaustavila gradnju deonice koridora Vc kroz Bosnu i Hercegovinu, EBRD je pauzirao isplatu kredita koji je dao državi za autoput. Banku pritiskaju da obraća pažnju na te stvari, da, ako su ugrožena ljudska prava ili životna sredina, projekti ne mogu da se nastave. Amnina nevladina organizacija brani dolinu Neretve, brani i Srbe povratnike koji, tek što su se vratili, sad moraju da prodaju imanja zarad progresa.

Traje u Marakešu rasprava o Srbima i bh. entitetima, uhlebima, prirodi, emisiji ugljen-dioksida, i ženi koja stade na put ekonomskog napretka.

Direktorka tela gde se podnose žalbe EBRD-u ohrabruje da se slobodno žalimo, mora da se zna neki red. Pokažu potom kako su održivo uložili milijarde u lanac aerodroma širom sveta, posebno u ovaj marakeški. Od dvesta ljudi u sali, bar sto pedeset došlo je avionom. Samo moj put Sarajevo–Marakeš dodao je tonu i po ugljenika u atmosferu, letovi za Beograd još će i više, izračunam brzinski na internetu. Dve su škole mišljenja na ovom skupu šta će biti prvo: nuklearna zima ili lepeza žežućih vrućina i drugog ekstremnog vremena izazvanog globalnim zagrevanjem. Kome da se žalimo?

„Nj. k. v. Muhamed VI ima posebnu čast pozvati vas na državnu večeru u neuporedivoj Palati El Badi”, krasnopisom stoji na pozivnici iz kraljevske kuće koja vlada 400 godina. „Neuporediva palata“, ta impresivna ruina pod zaštitom Uneska, ima tri velika bazena u kojima se ogleda rumenilo popodnevnog neba i koji vode ka glavnoj kapiji. Sve sokake okolo zatvaraju za nas, priređuju nam defile tradicionalnih igrača, pevača, svirača. Uneskova pravila malo slobodnije tumače pa, samo za ovu priliku, na jednom od bazena podižu veliku platformu, na nju stavljaju stolove za večeravanje i tu nam služe marokanske specijalitete u sledovima. Nema gladi, nema briga – jedemo, nazdravljamo, pevamo, igramo.

četvrtak, 12. maj

Predsednica i direktori EBRD-a u skrovitom tavanskom kutku Kongresne palate imaju poverljivi sastanak s civilnim društvom, pažljivo slušaju i zapisuju. Na drugom delu tavana o zelenoj tranziciji govore moji stari znanci iz Kantona Sarajevo, turskog Gaziantepa i glavnog grada Jordana. U velikoj dvorani, komercijalni program: investicioni potencijali Kosova, Uzbekistana, Letonije. Hvala vam što ste bili, slava Ukrajini, dogodine u Samarkandu.

Uveče gledam polufinale u Torinu, podržavam iz Marakeša celim svojim bićem Umetnicu. Zlokobno crno, bataljeno sunce dominira scenom, prenosom, ukupnim dojmom. Žalim se na mrežama na neprimerene pošalice naše evrovizijske komentatorke. „Da li smo stvaaarno toliko od šećera, Darko? Ipak je samo Evrovizija u pitanju”, osupnut je moj poznanik. Deluje mi kao da se sve topi i nestaje.

Kao da je od šećera ceo svet koji znamo.

Izvor: BIZLife