„Veći broj građana Srbije investira u kripto, nego u akcije, što je paradoksalno“
Pokvarena kristalna kugla?
Piše: Rade Rakočević, berzanski stručnjak i preduzetnik, vlasnik i direktor društva za investiranje Senzal capital doo
Uvek sam govorio da je za mene berza nešto najpribližnije pojmu kristalne kugle, koji možemo da pronađemo u realnom svetu. To i jeste u neku ruku tačno, jer berzanske cene reflektuju očekivanja od poslovanja neke kompanije, sektora, industrija, kao i očekivanja na makroekonomskom i geopolitičkim polju, i u najvećem broju slučajeva, to predviđanje budućnost se pokaže tačnim, jer veliki broj analitičara, investitora, medija izuzetno pažljivo posmatra i meri svaku promenu koja se dešava u svetu i stavlja je u određeni kontekst.
U poslednje dve godine, imali smo pravi rolerkoster kretanja akcije iz svih mogućih industrija – turizam, farmacija, online trgovine i usluge, zlato, banke, lanci restorana, naftna industrija, žitarice, električna vozila, itd. – nema nijednog sektora koji nije doživeo svojih pet minuta slave, ali i velike korekcije cena „južno“. U tim okolnostima, retko je ko mogao da predvidi šta će se dešavati i doći u poziciju da pravi na berzi sjajan rezultat sve vreme, jer su se ove promene dešavale u veoma kratkim rokovima i u velikim rasponima, pri tome prosto sprživši veliki broj starih dobrih pravila kod investiranja.
Ali, jedno je i dalje tu i ostaće zauvijek aktuelno – investiranje na berzama mora da bude dugoročno.
Logična je želja da se na berzi konstantno zarađuje, ali to je nemoguće, i primećujem kod velikog broja novih berzanskih investitora iz Srbije izuzetnu osetljivost na negativna kretanja na berzama. To nije uopšte čudno, još su 1979. godine Kahneman i Tversy izučavali psihološki stav prema dobicima i gubicima i utvrdili su da je zadovoljstvo zbog ostvarene zarade određene sume novca MANJE od osećaja nezadovoljstva u slučaju gubitka potpuno identične sume novca. Očito, radi se o istraživanju koje treba pažljivo pročitati, ne samo zbog berze…
Sigurno je da ta trpeljivost na negativna berzanska kretanja raste sa protokom provedenog vremena na berzama, ali poznajem dosta ljudi koji su već posle prve korekcije cena njihovih akcija odustali od investiranja na berzama, kao da su samo čekali potvrdu da to nije za njih. Sa druge strane, mislim da sam u pravu kad kažem da veći broj građana Srbije trenutno investira u kriptovalute, nego u akcije, što je paradoksalno, ali pokazuje da je ovde i dalje osnovni pokretač za investiranje na berzama – isključivo očekivanje veoma visokog prinosa, kao da nije dozvoljeno da uz njega ide jednako visok rizik od gubitka.
Upravo zbog toga, insistiram da je investiranje na berzama stvar opšte kulture, jer tako ne stavljam u prvi plan berzansku zaradu, što je prva asocijacija skoro svima. Ako se prihvati da je berza mesto na kome se čuva kapital tako što mu se da dovoljno vremena da prođu svi ciklusi rasta i pada, onda nema nerviranja i odustajanja.
Radujem se danima koji će sigurno doći, kada će se investiranje u akcije i u Srbiji doživljavati jednako kao i kupovina nekretnina ili automobila, koji se godinama, čak i decenijama drže u vlasništvu. Ko to shvati pre, sigurno će imati bolju poziciju, čak i u ovim izuzetno turbulentnim danima.
Izvor: BIZLife
Foto: BIZLife
