Svaka peta smrt zbog loše ishrane
Loša ishrana bila je presudna za svaku petu smrt u svetu prošle godine, pokazalo je istraživanje čiji su rezultati objavljeni u britanskom časopisu The Lancet.
Glavne faktore rizika predstavlja nedovoljno konzumiranje proizvoda od celovitih žitarica, orašasastih plodova i voća ili unos prevelike količine soli u organizam, zbog čega pojedinci postaju gojazni, imaju visok pritisak ili visok nivo holesterola.
Gojaznost je veliki problem u brojnim zemljama, kaže Kristofer Marej sa Instituta za merne podatke o zdravlju sa Univerziteta Vasšington u Sijetlu.
Slično je i sa mentalnim zdravljem, odnosno bolestima, poput depresije i zavisnosti. Prema rezultatima studije, u 2016. je evidentirano 1,1 milijarde takvih slučajeva.
Tri četvrtine svih smrti evidentiranih prošle godine posledica su nezaraznih bolesti, a srčana oboljenja i dijabetes tipa 2 u porastu su u brojnim zemljama sveta.
Komplikacije prouzrokovane dijabetesom tokom 2016. su odnele 1,43 miliona života, što je povećanje za 31,1 posto u odnosu na 2006.
Loša prehrana i izostanak vežbi doprinose razvoju dijabetesa tipa 2, a od bolesti nastalih kao posledice pušenja prošle godine je umrlo 7,1 miliona stanovnika.
Zdravstveni stručnjaci ukazuju na značajan uspeh u borbi protiv nekih zaraznih bolesti, posebno AIDS i malarije, ali sa druge strane, broj smrtnih slučajeva od posledica denga groznice u poslednjih 10 godina je porastao za 82 posto.
Prema podacima u čijem je prikupljanju učestvovalo 2.500 stručnjaka iz više od 130 zemalja u sklopu istraživanja pod nazivom „Global Burden of Disease Injuries and Risk Factors 2016“, prošle godine je u svetu rođeno 128,8 miliona beba, a u istom je periodu je umrlo 54,7 miliona ljudi.
Izvor: Seebiz
Foto: Pixabay
