Štednja u domaćoj valuti i dalje ISPLATIVIJA od štednje u evrima

Štednja stanovništva u domaćoj valuti krajem juna 2023. godine dostigla je svoj novi najviši nivo i iznosila je gotovo 109 milijardi dinara, a tokom jula je nastavila da raste i prema operativnim podacima premašila je 110 milijardi dinara.

To je pokazatelj očuvanog poverenja u domaću valutu i bankarski sistem, čemu su doprinele – očuvana finansijska stabilnost i relativna stabilnost kursa dinara prema evru.

Kao deo svoje strategije o dinarizaciji finansijskog sistema, Narodna banka Srbije afirmiše štednju u domaćoj valuti, ukazujući na njenu veću isplativost.

Analiza isplativosti štednje, urađena za period od poslednjih jedanaest godina (od juna 2012. do juna 2023. godine), ponovo dokazuje da je isplativije štedeti u domaćoj valuti i u kratkom i u dugom roku. Presudni faktori koji su doprineli takvom rezultatu su makroekonomska i finansijska stabilnost godinama unazad (relativno stabilan kurs dinara prema evru, devizne rezerve na rekordnom nivou), više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i neoporezivanje kamate na dinarsku štednju (dok se kamata na štednju u evrima oporezuje po stopi od 15 odsto), mere monetarne i fiskalne politike, koje su pomogle da se sačuva makroekonomska stabilnost čak i u uslovima višegodišnje globalne krize (pandemija, energetska kriza, globalni rast inflacije, svetska geopolitička situacija).

I pored globalnih neizvesnosti prisutnih u poslednjih nekoliko godina, dinarska štednja beleži rast, uz povećanje učešća dugoročnih depozita. U poslednjih jedanaest godina dinarska štednja je povećana preko šest puta i polovinom 2023. godine iznosila je 108,7 milijardi dinara. U isto vreme, devizna štednja je povećana za 76 odsto, sa 7,9 milijardi evra na 13,9 milijardi evra.

Novac, NBS, štednja (Pixabay)

Devizno tržište i mere

Tokom prve polovine 2023. godine, očuvana je relativna stabilnost kursa dinara prema evru. Aprecijacijski pritisci koji su preovladavali od maja 2022. nastavljeni su i u 2023. godini. U ovoj godini (do kraja jula) Narodna banka Srbije je na deviznom tržištu neto kupila 2,4 milijarde evra, što se kao ključni faktor odrazilo na dalji rast deviznih rezervi na nivo od 23,1 milijardu evra krajem jula 2023. godine i predstavlja njihov najviši iznos krajem meseca od kada se prate podaci na ovaj način (od 2000. godine). Ovaj nivo deviznih rezervi pokriva preko šest meseci uvoza roba i usluga, što je dvostruko više od minimuma predviđenog međunarodnim standardima.

U poslednje tri godine Narodna banka Srbije i Vlada Srbije donele su niz mera s ciljem ublažavanja negativnih posledica globalne krize na privredu i stanovništvo, što je doprinelo očuvanju ukupne finansijske stabilnosti. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima značajno je smanjeno od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015. godine) i u maju je iznosilo oko 3 odsto.

Uspeh Srbije u borbi sa svetskom krizom ogleda se i u zadržavanju kreditnog rejtinga Srbije na nivou BB+, sa stabilnim izgledima, od strane rejting agencija Fitch Ratings i Standard and Poor’s, koje su kao neke od najvažnijih argumenata za svoje odluke naglasile relativnu stabilnost deviznog kursa i kredibilitet monetarne i ukupne ekonomske politike. Usmerenost Srbije ka daljem sprovođenju strukturnih reformi potvrdio je i Međunarodni monetarni fond, koji je doneo odluku o uspešnom završetku prvog razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije, koji je podržan stendbaj aranžmanom.

Novac, štednja (Unsplash)

Veća isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju

Najnovija polugodišnja analiza isplativosti štednje potvrđuje da bi štediša u domaćoj valuti na ulog od 100.000 dinara oročen na godinu dana i obnavljan godišnje u periodu od jedanaest godina na kraju perioda oročenja, u junu 2023. godine, dobio blizu 48.000 dinara (preko 400 evra) više od štediše koji bi na isti rok položio isti iznos u evrima.

I dinarska štednja oročena na godinu dana, koja nije obnavljana u prošlih jedanaest godina je čak u 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda bila isplativija od štednje u evrima.

Na uloženih 100.000 dinara, štediša koji je od juna 2022. godine štedeo u domaćoj valuti, dobio bi u istom mesecu ove godine blizu 1.900 dinara više od štediše koji bi istovremeno oročio 100.000 dinara u evrima.

Kada je reč o depozitima oročenim na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 90 odsto tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine u svih 109 posmatranih potperioda. Praktično, u periodu od jedanaest godina bilo je isplativije štedeti u dinarima bez obzira na koji je rok oročena štednja.

Unapređenje dinarizacije finansijskog sistema biće prioritet Narodne banke Srbije i u budućem periodu, pri čemu praćenje i analiziranje štednje u domaćoj valuti ima važnu ulogu.

Izvor: BIZLife

Foto: Pexels, Pixabay, Unsplash