STADA Zdravstveni izveštaj: 82 odsto Evropljana podržava veću ulogu veštačke inteligencije u zdravstvu

Zdravstveni izveštaj STADA grupe za 2026. godinu prikazuje evropski zdravstveni pejzaž oblikovan preplitanjem različitih sila – zdravstveni sistemi pod stalnim pritiskom, stanovništvo osnaženo da preuzme svoje zdravlje u sopstvene ruke, ali i brzo usvajanje veštačke inteligencije (AI) u svakodnevnoj ličnoj nezi. Ovogodišnje istraživanje pokazuje da, po prvi put, više od polovine Evropljana uveliko ovu tehnologiju koristi u zdravstvene svrhe.

Širom kontinenta, zadovoljstvo zdravstvenim sistemima se nije popravilo. Svega 56 odsto ljudi je zadovoljno, što je praktično nepromenjeno u odnosu na 58 odsto zabeleženih prošle godine, i nastavak višegodišnjeg trenda nakon pandemije.

Kao najveće zdravstvene izazove 67 odsto Evropljana ukazuje na nedostatak zdravstvenih radnika i posledično duge liste čekanja. Dostupnost pristupačne zdravstvene zaštite je takođe ugrožena, pri čemu 43 odsto to navodi kao najveću brigu, pored starenja stanovništva, kao i hroničnih zdravstvenih problema (56 odsto) i rastućeg broja ljudi pogođenih problemima mentalnog zdravlja (53 odsto). Na pitanje šta bi prvo promenili kada bi bili ministri zdravlja, čak 58 odsto Evropljana bi dalo prioritet smanjenju lista čekanja povećanjem dostupnosti zdravstvenih radnika, a 49 odsto bi poboljšalo pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Evropljani i njihovo zdravlje

Kao odgovor na ovaj pritisak, Evropljani preuzimaju aktivniju ulogu u upravljanju svojim zdravljem. Čak 78 odsto se oseća dobro pripremljeno da se brine o sebi (u Srbiji 80 odsto građana kaže isto), 94 odsto Evropljana primenjuje samolečenje za barem neke zdravstvene probleme. Većina (85 odsto) takođe koristi jedan ili više alata za praćenje svog zdravlja, od fitnes narukvica do kućnih mernih uređaja.Upotrebe veštačke inteligencije u zdravstvu: U skladu sa ovom rastućom svešću i oslanjanjem na sebe u zdravstvenim pitanjima, veštačka inteligencija je prešla u svakodnevnu upotrebu. Čak 55 odsto Evropljana je trenutno koristi u vezi sa svojim zdravljem, dok je 82 odsto otvoreno za to da AI ima određenu ulogu u njihovoj nezi. Građani Srbije i Rumunije (po 74 odsto) prednjače u Evropi u korišćenju AI alata kada su pitanju zdravstvena pitanja. Značajan udeo građana Evrope (43 odsto) bi čak bio spreman da svoje kompletne zdravstvene kartone učini dostupnim veštačkoj inteligenciji kako bi se poboljšala dijagnoza, prevencija ili lečenje, a 49 odsto već veruje ili bi bilo spremno da prihvati dijagnozu koju uspostavlja veštačka inteligencija.

„Diskusija o osnaženim, samostalnim pacijentima se ubrzava, a veštačka inteligencija  pokreće ovaj razvoj znatno bržim tempom”, objašnjava generalni direktor STADA grupe Peter Goldschmidt. „Evropljani više nisu samo pacijenti koji čekaju u redu. Oni su aktivni učesnici koji kombinuju lično delovanje, digitalne alate i profesionalne savete u nešto novo. Svi unutar zdravstvenog sektora moraće da se prilagode i deluju u skladu sa ovim promenama.”

Uprkos AI, poverenje zadržava svoje ljudsko lice

Da li su lekari i farmaceuti u opasnosti da postanu manje relevantni s obzirom na rastući uticaj veštačke inteligencije? Upravo suprotno. Ne samo da većina Evropljana opisuje svog lekara opšte prakse (77 odsto) i farmaceute (57 odsto) kao glavni uticaj u donošenju odluka vezano za zdravlje, već takođe povlače jasnu granicu za uključivanje veštačke inteligencije u negu. Najviše su otvoreni za administrativne i nadzorne zadatke, kao što je zakazivanje termina i praćenje (50 odsto), vođenje beleški tokom poseta lekaru i praćenje hroničnih stanja (36 odsto). Ukratko: veštačka inteligencija je dobrodošla kao zdravstveni asistent, ali Evropljani žele da odluke i dalje donose stvarne osobe. Zapravo, 38 odsto je izričito zabrinuto zbog smanjene ljudske interakcije u sistemu vođenom veštačkom inteligencijom, a 35 odsto brine da bi kvalitet komunikacije sa zdravstvenim radnicima mogao da opadne.

Uloga zdravstvenih radnika se razvija

Ključno je da Evropljani ne žele da se zdravstveni radnici povuku pred nadolazećom veštačkom inteligencijom, već žele da na sebe preuzmu više. 41 odsto Evropljana očekuje od njih da ponude više digitalnih i konsultacija na daljinu, 30 odsto očekuje da postanu još važniji kao pouzdani ljudski kontakti, a 26 odsto očekuje da deluju kao savetnici i tumači koji pomažu pacijentima da se snađu u sve većoj poplavi zdravstvenih informacija. Samo 20 odsto misli da će se važnost zdravstvenih radnika smanjiti zbog veštačke inteligencije. Drugim rečima: veštačka inteligencija menja ulogu zdravstvenih radnika, ali je proširuje umesto da je smanjuje.

Nalazi Zdravstvenog izveštaja STADA grupe za 2026. opisuju zdravstvenu realnost u kojoj osnaženi pacijenti, digitalni alati i ljudska ekspertiza više nisu odvojeni svetovi.

„Među mnogim jasnim nalazima ovog izveštaja je da ova promena nije privremeno rešenje za preopterećeni sistem, ona sama postaje model”, zaključuje Peter Goldschmidt. „Čak i među onima koji su najotvoreniji za veštačku inteligenciju, postoji želja za podrškom, a ne za zamenom. Apoteke su jedna od najpristupačnijih, najpouzdanijih tačaka kontakta koje većina Evropljana ima sa svojim zdravstvenim sistemom. Pitanje nije da li će se promeniti, već kako će se razviti u centre koji kombinuju ljudsku ekspertizu sa brzinom i dometom digitalnih alata.”

Zdravstveni izveštaj STADA grupe je nezavisna reprezentativna onlajn studija koju je za STADA grupu sproveo Human8 tokom februara i marta 2026, na uzorku od skoro 20.000 ispitanika iz Austrije, Belgije, Bugarske, Češke, Francuske, Nemačke, Mađarske, Irske, Italije, Kazahstana, Litvanije, Poljske, Portugala, Rumunije, Srbije, Slovačke, Španije, Švajcarske, Ujedinjenog Kraljevstva i Uzbekistana.

Izvor: BIZLife

Foto: STADA