Šta kaže dr Miodrag Stojković dve godine posle odlaska iz Srbije
Korona se može smatrati bolešću vezanom za zagađenje jer čestice zagađenja vazduha služe kao nosioci drugih otrovnih materija neorganskog i organskog porekla, uključujući bakterije i viruse, izjavio je jedan od naših najpoznatijih genetičara Miodrag Stojković i jedini čovek u našoj zemlji sa naučnim indeksom H60.
Kako navodi, zato se smatra da je zagađenje vazduha veće i rizičnije od infekcije kovidom.
„Ostale studije pokazuju da je oko 15 odsto smrtnih slučajeva izazvanih virusom koronavirusa posledica dugotrajnog izlaganja zagađenju vazduha. Ako pogledamo po kontinentima, u Evropi je oko 19, u Americi 17, u Aziji čak 27 odsto“, objašnjava Stojković za NIN.
O zagađenju samo kada se ono oseti
Stojković je prokomentarisao i rizike kojima smo izloženi usled velikog zagađenja vazduha. Kako kaže, nažalost, najviše se o zagađenju govori onda kada se oseća.
„Nažalost, najviše se govori o zagađenju kada se oseća, da li miriše ili da li ometa scenu jezera ili livade na kojoj se gomila otpad. I to je naravno rizik po zdravlje, ali postoji i zagađenje koje ne primećujemo, ne osećamo čulima, a ono trajno nalazi put u ljudskom telu i vitalnim organima. Ovo uključuje mikro čestice i nanočestice koje kroz vazduh, lanac ishrane i vodu / piće lako ulaze u ćelije i dovode do poremećaja odbrambenog mehanizma, upale, smanjene funkcije ćelijskih organela i na kraju bolesti i / ili gubitka trudnoće“, ističe i dodaje da je problem u tome što kasnije pokušavamo da lečimo bolesti koje smo sami izazivali, zbog ljudske gramzivosti, a posebno zbog ne-donošenja ili nedostatka zakona koji regulišu i smanjuju opasnost od štetne materije.
Zagađenje utiče na sterilitet
Kako je Stojković naveo u intervjuu, zagađenje utiče i na DNK i izaziva promene u radu važnih gena. Prema njegovim rečima, zagađenje utiče na hormonski status i kvalitet seksualnih ćelija, pa, kako kaže, nije čudno da su muški i ženski steriliteti sve češći.
„Promene postaju oroz za nenormalni razvoj i pojavu srca, pluća, oka, utiče na metabolizam i neurodegenerativne bolesti. Jedan dobar deo studije povezuje povećano zagađenje sa sve češćom pojavom demencije, Parkinsonove bolesti, kao i autizma kod dece. Naši rezultati pokazuju da zagađenje utiče i na hormonski status i kvalitet seksualnih ćelija, pa nije čudno da su i muški i ženski sterilitet sve češći. Takođe, pokazali smo da zagađenje utiče na kritični period koji zovemo implantacija, odnosno postavljanje ranih embriona u sluzi utrobe, veoma važno u pokušaju da objasnimo zašto i u procesu oplodnje vantelesa (VTO) dobijamo kvalitetne embrione i nedostatke trudnoće ili staje. Zato se vraćamo u Boston. Koristeći specifične matične ćelije napravićemo detaljniju genetičku mapu za definisanje regulatora i mehanizama koji dovode do neželjenih promena i bolesti“.
Gde je danas Srbija u nauci?
Inače, dr Miodrag Stojković je pre dve godine odlučio da napusti Srbiju i da ode u Ameriku.
Na pitanje gde je on danas u nauci, a gde je Srbija, Stojković odgovara:
„Da prošlo je skoro dve godine od kako sam otišao u Boston. Zahvaljujući uslovima za naučni rad koji pruža Harvard, uspeo sam da dobijem odgovore na mnoga pitanja na koja sam uzalud čekao u Srbiji. Čekanje skoro devet godina na Centar u Kragujevcu je mnogo izgubljeno vreme, ne mislim samo na moje vreme već i na vreme mnogih mladih koji imaju veliku želju da rade u tom centru. Zato sam i dalje u tom krugu – između Leskovca, Kragujevca i Bostona, u pokušaju da novostečeno znanje prenesem mladima i istovremeno ga pretvorim u praktičnu upotrebu, posebno u borbi protiv određenih bolesti uključujući sterilitet. A gde je Srbija? Srbija nastavlja da izvozi mlade ljude i naučnike, lenjo ulaže u one koji ostaju. Primera radi, dok je Harvard osamnaest godina bio prvi na Šangajskoj listi, naš najveći univerzitet je rangiran na 401-500. mestu prošle godine. Ovo ukazuje da se nije oporavio od drastične jeseni 2019. godine“, govori Stojković.
Izvor: NIN
Foto: YT/Printscreen
