Šta je uzrok GLAVOBOLJE od crvenog vina, a nije količina
Istraživači u Sjedinjenim Državama kažu da su možda otkrili zašto neki ljudi dobiju glavobolju posle samo male čaše crvenog vina, iako nemaju problema kada konzumiraju druge vrste alkoholnih pića.
Tim sa Univerziteta Kalifornije kaže da je razlog jedinjenje prisutno u crvenom grožđu koje može da se umeša u metabolizovanje alkohola. To jedinjenje je antioksidant ili flavanol koji se zove kvercetin. Kaberne iz sunčane Doline Nape sadrži visoku koncentraciju kvercetina, kažu stručnjaci.
Crveno grožđe pravi više kvercetina kada je izloženo suncu. To znači da bi skuplja, a ne jeftinija crvena vina bila gora po ljude koji su skloni glavobolji, rekao je jedan od istraživača, profesor Endrju Voterhaus, za BBC.
„Jeftine sorte grožđa se uzgajaju na velikim čokotima sa mnogo lišća, te ne dobijaju mnogo sunca. Sa druge strane, visokokvalitetno grožđe se dobija iz manjeg prinosa sa manje lišća. Velika pažnja se pridaje količini sunca koju grožđe dobija kako bi se poboljšao kvalitet vina“, kazao je on.
Drugi, međutim, izražavaju sumnju.
Vino, grožđe (Pixabay)
Profesor Rodžer Korder, stručnjak za eksperimentalnu terapeutiku na Univerzitetu kraljica Meri u Londonu, rekao je za BBC da na osnovu iskustva konzumenata, jeftinija vina izazivaju gore glavobolje, tako da bi razumevanje pojedinih aditiva koji se koriste u crvenim vinima niže klase za široku potrošnju moglo dati dodatne podatke.
Šta je mogući krivac?
Postoji nekoliko teorija kojima se objašnjavaju glavobolje povezane sa crvenim vinom koje mogu da se jave 30 minuta posle konzumiranja čak male količine.
Neki smatraju da uzrok mogu da budu sulfiti – konzervansi koji se koriste za produženje roka trajanja i održavanje svežine vina. Međutim, obično je koncentracija sulfita veća u slatkim nego u crvenim vinima.
I mada neki ljudi mogu biti alergični na sulfite i treba da ih izbegavaju, postoji malo dokaza da su oni uzrok glavoboljama.
Drugi mogući krivac je histamin, koji je češće sadržan u crvenim nego belim ili roze vinima. Histamin može da uzrokuje proširenje krvnih sudove u organizmu, što može da izazove glavobolju. Ali ni za ovo ne postoji pouzdan dokaz.
Stručnjaci znaju da su više od jedne od tri osobe istočnoazijskog porekla netolerantne na sve vrste alkohola – pivo, vino i jaka alkoholna pića – i da usled konzumiranja alkohola dobijaju crvenilo u licu, glavobolje i mučninu.
Razlog tome je gen koji utiče na rad enzima za metaboliziranje alkohola koji se zove aldehid dehidrogenaza ALDH2.
Razgradnja alkohola u organizmu odvija se u dva koraka – alkohol se pretvara u otrovno jedinjenje koje se zove acetaldehid, koji zatim ALDH2 pretvara u neškodljivi acetat, u osnovi sirće. Ako ovaj proces ne može da se obavi, štetni acetaldehid se nagomilava i uzrokuje simptome.
Prema rečima istraživača, slično se događa i pri pojavi glavobolje usled konzumiranja crvenog vina. U laboratoriji su pokazali da kvercetin može posredno da blokira rad ALDH2, preko jednog od njegovih sopstvenih metabolita.
Kvercetin je problematičan samo kada se meša sa alkoholom, kažu istraživači koji su grupno finansirali njihov rad i nalaze objavili u časopisu Naučni izveštaji (Scientific Reports). Kvercetin se takođe nalazi u mnogim drugim vrstama voća i povrća – a čak je dostupan i kao suplement jer deluje protiv upala – i samostalno ne izaziva glavobolje. Istraživači tek treba da dokažu ovu teoriju na ljudima.
Jednostavno ispitivanje moglo bi da se sprovede tako što bi se dobrovoljcima koji su skloni glavobolji od crvenog vina dao suplement kvercetin ili pilula sa neutralnim dejstvom, uz uobičajenu čašu votke.
Misterija stara milenijum
Koautor, prof. Moris Levin, neurolog i direktor Odeljenja za glavobolje na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku, je rekao: „Konačno smo na pravom putu da objasnimo ovu misteriju staru milenijum. Sledeći korak je naučno ispitivanje na ljudima kod kojih se javljaju ovakve glavobolje, tako da nastavite da nas pratite“.
Nadaju se da će ispitivanja početi za nekoliko meseci.
Ali prof. Korder, koji je izučavao moguće zdravstvene koristi vina, smatra da bi trebalo istražiti i drugi sastojke kao moguće uzroke glavobolje:
- Pektinaze (grupa enzima) pospešuju ekstrakciju antocijana, čime se ubrzava postupak dobijanja boje vina, bez spore maceracije koja se primenjuje u tradicionalnom načinu pravljenja vina, ali su hidrolaze i sporedni proizvod njihovog dejstva je metanol.
- Dimetil dikarbonat se koristi kao sredstvo za konzerviranje u jeftinijim vinima, naročito onim koji se u velikim cisternama prevoze u Ujedinjeno Kraljevstvo gde se flaširaju, ali se takođe otapanjem razgrađuje na metanol.
Konzumiranje velikih količina alkohola, brzo ispijanje ili pijenje radi opijanja može da ima ozbiljne kratkoročne ili dugoročne posledice po zdravlje.
- Redovno konzumiranje više od 14 jedinica alkohola nedeljno – oko šest krigli piva srednje jačine ili 10 malih čaša slabijeg vina, bez obzira na vrstu alkohola – može da prouzrokuje oštećenja jetre i izazove druge zdravstvene probleme, među kojima su moždani udari i srčana oboljenja.
- Alkohol izaziva sedam različitih vrsta raka – rizik raste svakim pićem.
Oko jedan od 10 slučajeva raka dojki je izazvan konzumiranjem alkohola – oko 4.400 godišnje u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Izvor: BIZLife/BBC na srpskom
Foto: Freepik/Pixabay
