Godišnje napravimo 30 miliona litara vina: Grožđe proizvodi 80.000 gazdinstava
Afirmacija srpskog vinarstva traje u kontinuitetu već petnaestak godina, ali još ima prostora da se ostvari pun potencijal. Procenjuje se da bi vinari koji prave vino u Srbiji mogli da proizvode oko 70 miliona litara godišnje, dok prema podacima Privredne komore Srbije sada proizvode oko 30 miliona litara u toku jedne godine.
Srbija raspolaže sa 19.973 hektara pod vinovom lozom, uz rast površina na kojima se gaji ova kultura u poslednjih nekoliko godina.
Prema popisu poljoprivrede, proizvodnjom grožđa u Srbiji se bavi približno 80.000 poljoprivrednih gazdinstava, od čega je 47.120 upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava Ministarstva poljoprivrede, a u 2022. u Srbiji je bilo preko 450 proizvođača registrovanih za proizvodnju vina koja se stavljaju u promet.
Raste broj vinara
Sve veće interesovanje potrošača i ujedno konstantno dobar izvoz, dovode i do rasta broja vinara i ulaska mnogih novih malih vinarija na ovo tržište, a jedan od njih iz Bačke Topole kaže da je upravo održan sajam vina u Beogradu – Vinska vizija, bio dobra prilika da se vinari predstave, a da je sajam „dobar poslovni ambijent“.
Nemanja Stojanovoć.
„Nezvanično sam čuo da je sajam ‘Vinska vizija’ treći po veličini u Evropi i to puno znači, ima mnogo zainteresovanih da probaju vino i sajam daje snagu vinarima da izlože i prezentuju i znanje i zanat“, kaže Ferenc Brindza iz vinarije Brindza iz Bačke Topole, osnovane 2008.
To znanje i zanat će biti potrebno srpskim vinarima, i to ne samo po pitanjima zasada, selekcije sorti, maceracije i drugih aspekata same proizvodnje, već umnogome i po pitanju marketinga i prodaje – jer, iako Srbija izvozi vino u vrednosti od 21 milion evra, uvozi ga još više, čak 36,8 miliona evra, a konkurencija je izuzetno oštra.
Važna je i ambalaža
Zato sve više vinarija jednaku pažnju poklanja pakovanju i ukupnom brendingu kao i samom vinu, pa tako danas imamo domaća imamo vina modernog minimalističkog dizajna poput Tri Morave vinarije Tenet ili one koje tržišnu prednost vuku iz imena svojih osnivača ili „brend ambasadora“ poput vinarije Zvonko Bogdan, ili one koje na etikete stavljaju Kip slobode, krivi toranj u Pizi ili Big Ben kao što to radi Brindza.
Sve to bi trebalo da pomogne da se nastavi dalji rast proizvodnje i izvoza koji je u prošloj godini porastao 25 odsto u odnosu na 2021. godinu.
Izvor: BIZLife
Foto: Nemanja Stojanovoć.
