Šta deca zaista pamte iz detinjstva? Psihoterapeutkinja izdvaja pet stvari
Kada pomislimo na detinjstvo, obično nam prvo na pamet padaju neki veliki događaji – letovanja, rođendani, praznici, putovanja ili pokloni koje smo dugo želeli. Ali uspomene koje ostanu sa nama često nastaju u mnogo običnijim situacijama.
Porodična psihoterapeutkinja Carol Kim, koja se bavi roditeljstvom i porodičnim odnosima, izdvojila je pet vrsta iskustava koja, prema njenom mišljenju, mogu ostaviti posebno snažan trag na decu. Zajedničko im je to što ne zahtevaju veliki budžet niti savršeno organizovano detinjstvo – već prisutnost roditelja.
Njene tvrdnje nisu naučno pravilo koje važi za svako dete, ali se deo ovih zaključaka uklapa u istraživanja o odnosu roditelja i dece. Objavljena studija pokazala je povezanost vremena koje roditelji kvalitetno provode sa decom i njihovog osećaja blagostanja, dok druga istraživanja ukazuju na značaj porodičnih rutina i predvidljivosti za dečji razvoj.
1. Kada roditelj zaista ima vremena za njih
Nije presudno da li ste dete odveli na skupo putovanje ili mu kupili poklon koji je dugo želelo. Mnogo značajnije može biti ono što se dešava između velikih događaja.
Zajedničko čitanje pred spavanje, gledanje filma, razgovor posle škole, igranje društvene igre ili čak spremanje večere mogu postati važne uspomene – naročito kada dete oseća da roditelj u tom trenutku nije mislima negde drugde.
Kim tu vrstu pažnje izdvaja kao jednu od stvari koje deca mogu dugo pamtiti: osećaj da je roditelj bio prisutan i da je zajedničko vreme bilo važno.
Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Pediatric Nursing analiziralo je podatke o 17.855 dece uzrasta od jedne do pet godina i pokazalo povezanost kvalitetnog vremena provedenog sa roditeljima sa pokazateljima dečjeg blagostanja.
2. Reči koje su im dale samopouzdanje
Deca često mnogo više pamte kako su se osećala uz roditelje nego konkretne rečenice koje su im izgovorene.
Zato podrška u trenutku kada dete sumnja u sebe može imati posebno mesto u njegovom sećanju. To može biti jednostavno „probaj ponovo“, „verujem u tebe“ ili podsećanje da jedan neuspeh ne znači da dete nije sposobno.
Kim smatra da takve poruke deci šalju važnu poruku – da roditeljska podrška ne zavisi od toga da li su nešto uradili savršeno.
Pohvala ne mora uvek da bude vezana za rezultat. Nekada je važnije primetiti trud, upornost i spremnost da se nešto ponovo pokuša.
3. Male porodične navike koje postanu „vaše“
Subotnji doručak, palačinke nedeljom, film petkom uveče, odlazak kod bake određenog dana ili način na koji se u porodici proslavlja rođendan možda deluju potpuno nevažno dok traju.
Kasnije takve stvari mogu postati ono po čemu se detinjstvo pamti.
Porodične rutine deci daju predvidljivost i osećaj da pripadaju nečemu što je samo njihovo. Istraživanje objavljeno u Journal of Child and Family Studies pokazalo je povezanost stabilnih porodičnih rutina sa dobrobiti dece, kao i sa osećajem stabilnosti i pripadnosti.
Zato porodična tradicija ne mora da bude veliko putovanje koje se ponavlja svake godine. Može da bude i sasvim običan nedeljni ručak za istim stolom.
4. Način na koji se ponašate prema drugim ljudima
Deca mnogo uče posmatrajući odrasle, čak i onda kada im niko ništa posebno ne objašnjava.
Vide kako roditelj razgovara sa prodavcem, da li će pomoći starijoj osobi, kako reaguje kada neko pogreši ili da li će zastati da pomogne nekome kome je pomoć potrebna.
Kim smatra da takvi primeri mogu ostati u dečjem sećanju jer detetu pokazuju šta znači biti pažljiv prema drugima.
Nije potrebno održati poseban „čas dobrote“. Deca je često uče gledajući kako se njihovi roditelji ponašaju u svakodnevnim situacijama.
5. Ko je bio tu kada im je bilo teško
Možda najvažnije uspomene ne nastaju kada je sve bilo lepo, već kada nije bilo.
Kada je dete bolesno, uplašeno, tužno zbog svađe sa drugarom, razočarano zbog loše ocene ili jednostavno ima loš dan, način na koji roditelj reaguje može ostaviti snažan utisak.
Kim posebno ističe značaj utehe i osećaja da dete može da se osloni na roditelja kada mu je teško. Umesto pokušaja da se svaka neprijatna emocija odmah „popravi“, važno je detetu pokazati da ima pravo da bude tužno, ljuto ili uplašeno i da zbog toga neće izgubiti roditeljsku bliskost.
Takva iskustva mogu doprineti osećaju sigurnosti i poverenja u odnosu sa roditeljima.
Nisu potrebne savršene uspomene
Zanimljivo je da se svih pet stvari svode na prilično jednostavnu ideju: deca ne moraju da imaju spektakularno detinjstvo da bi ga pamtila kao lepo.
Mnogo toga nastaje iz svakodnevice – iz načina na koji ih slušamo, vremena koje im posvećujemo, malih porodičnih običaja, načina na koji reagujemo kada pogreše i naše prisutnosti kada im je teško.
Zato „pravljenje uspomena“ možda ne bi trebalo da bude još jedna stvar koju roditelji moraju savršeno da izvedu. Nekada će dete mnogo duže pamtiti običan razgovor pred spavanje nego poklon koji je dobilo za rođendan.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZlife
Foto: Unsplash/Charlein Gracia
