„Đavo nosi Pradu 2″: Film o modi ili ogledalo budućnosti tržišta rada?

Pre dve decenije, Miranda Prisli je bila filmska fantazija. Ekstreman primer šefa koji te može otpustiti jednim pogledom, rečenicom ili jednim tihim preziranjem. Gledali smo je sa mešavinom užasa i čudnog divljenja, sigurni da je to karikirana verzija stvarnosti, nešto što postoji samo u Holivudu i na stranicama modnih magazina. Sinoć, dok sam gledao nastavak filma, shvatam da sam pogrešio. Miranda nije bila fantazija. Bila je najava.

Piše: Nikola Milosavljević, Senior HR Consultant/Managing Partner @ HR Fabrika

Nikola Milosavljević, Foto: Bojan Stanić

„Đavo nosi Pradu 2″ možda je naivno predstavljen kao film o modi. Ipak, nije ni film o tome ko će preuzeti prestono mesto u svetu luksuznih magazina. Ja sam ga ozbiljno doživeo kao film o liderstvu. O ceni autoriteta koji se gradi na strahu, o nevidljivosti lojalnih ljudi, o tome šta ostaje od legata kada se slegne prašina. Ceo film sam posmatrao kroz prizmu liderstva i uloge HR-a. Čak me je i Dejan u jedom trenutku pogledao i rekao – pisaćeš tekst o ovome, siguran sam.

Scena koja ne daje mira

U nastavku filma postoji scena koja me je pratila daleko od bioskopske sale i bila okidač za ovaj tekst. Endi prima prestižnu novinarsku nagradu. Jedan od onih trenutaka za koje si godinama radio, koji opravdava sve žrtve i kompromise. I paralelno sa dodelom nagrade stiže grupna SMS poruka od menadžmenta: „Svi ste otpušteni.“ Bez sastanka. Bez razgovora jedan na jedan. Bez konteksta.

Hteo bih da kažem da je ovo Holivudsko preterivanje radi dramskog efekta. Ali ne mogu, jer u poslednjih nekoliko meseci vidim tačno to, samo u različitim formatima i na različitim kontinentima. Email u petak popodne. Poruka na korporativnom chat-u.  Vidimo „restrukturiranje“ koje se dešava bez ijednog pravog razgovora između lidera i čoveka čiji se život upravo menja. I tu film precizno dijagnostikuje nešto što nas ne bi trebalo ostavljati ravnodušnim: problem nije samo šta se dešava, problem je kako se dešava i ko nosi taj teret.

Liderstvo bez prisutnosti

Ono što nastavak radi bolje od prvog filma jeste što pokazuje transformaciju same Mirande. Ona i dalje nije laka osoba. Ali počinje da razume nešto što mnogi lideri nikada ne nauče – da autoritet koji se gradi na strahu ima rok trajanja. Strah funkcioniše kratkoročno. Disciplinuje ponašanje, ali ne gradi lojalnost. Ne gradi ni kreativnost, ni poverenje, ni timove koji ostaju kada dođe pravi izazov. Miranda u nastavku mora da se suoči sa posledicama decenija upravljanja kroz pritisak i ta konfrontacija sa sopstvenim nasleđem jeste emotivni stub filma.

Kada između tebe i tvog tima stoji deset nivoa softvera, lakše je pritisnuti „delete” nego „discuss”. Miranda iz prvog dela je bar bila tu. Bila je prisutna. Mogao si da je mrziš u lice. Danas, neprijatelj modernog zaposlenog nije harizmatični tiranin, već nevidljivi proces ili softver kroz koji popunjavaš feedback, radiš evaluaciju ili komuniciraš sa timom ​Istraživanje Gallupa iz 2025. godine pokazuje frapantan podatak: preko 60% zaposlenih oseća se „nevidljivim” u sopstvenim kompanijama. Ne neuspešnim, ne maltretiranim – već nevidljivim. Liderstvo je prestalo da bude odnos, a postalo je administracija učinka.

Meryl Streep as Miranda Priestly in 20th Century Studios’ THE DEVIL WEARS PRADA 2. Photo by Macall Polay. © 2026 20th Century Studios. All Rights Reserved.

Cena nevidljivosti

Postoji još jedan lik čija priča u nastavku ostaje kao tih, bolan udarac – Najdžel. Decenijama lojalan. Decenijama kompetentan. Decenijama na margini priznavanja. Tek kada preti da ode ili biva doveden do ivice, sistem počinje da ga „vidi“. Ovo nije dramaturški trik koji su scenaristi izmislili da bi publika mogla da identifikuje rivalitet. Ovo je sistemski obrazac koji se ponavlja svaki dan u kompanijama svih veličina i industrija.

Talentovani ljudi odlaze. Menadžment se pita zašto. Rade se izlazni intervjui, beleže se zaključci, arhiviraju se izveštaji. I ništa se suštinski ne menja, dok sledeći Najdžel ne stane pred ista vrata sa kutijom u ruci. Ono što je ekonomski paradoks u celoj ovoj priči jeste sledeće: trošak zamene iskusnog čoveka, kada saberemo regrutaciju, onboarding, gubitak znanja i pad produktivnosti tima dok se novi čovek uhodava – višestruko premašuje trošak prepoznavanja dok je taj čovek još uvek tu. Ipak, taj račun retko ko pravi na vreme. Ne iz zle namere, već iz pritiska kratkoročnih ciljeva koji uvek pobede dugoročnu mudrost. Pravi lideri znaju da prepoznavanje nije sentiment, to je strategija.

Tehnologija kao ogledalo, ne kao pretnja

Najveći antagonista u nastavku filma nije rivalska asistentkinja niti intrigantni kolega iz redakcije. To je tehnologija, tačnije AI, koji polako preuzima sve, od novinarskih analiza do kreativnih procesa. Metafora „lave Pompeja“ koja sve guta pred sobom zvuči dramatično, ali nije daleko od razgovora koji se vode u svim industrijama. Ono što film, međutim, radi pametno i što mnoge rasprave o AI propuštaju, jeste da Miranda i Endi završavaju na istoj strani. Zajedno brane nešto što algoritam ne može da replicira: ljudski sud, kreativnu intuiciju, umetnost i razumevanje konteksta koji nije u podacima. I tu leži najvažnija poruka za lidere danas.

Tehnologija menja prirodu posla. To je činjenica, ne hipoteza. Ali brzina i kvalitet te tranzicije direktno zavise od toga kako lideri vode ljude kroz nju. Kompanije koje pristupaju AI kao alatu koji pojačava ljude, umesto kao zameni za ljude, grade timove koji su i otporniji i kreativniji. Kompanije koje ga koriste isključivo kao način da smanje „stavku troška“ dobijaju kratkoročne uštedine i dugoročne probleme.

Pitanje nije hoće li tehnologija promeniti tržište rada. Pitanje je kakvi će biti lideri koji vode tu promenu.

GDE JE NESTALO „H“: Da li je HR postao servis za brisanje ljudi?

Za koga radi sistem?

Umesto da stalno upiremo prstom u HR kao dežurnog krivca za svaku lošu atmosferu, vreme je da pogledamo u vrh piramide. HR je često samo ogledalo onoga što liderstvo želi da vidi. Ako lider želi „red, rad i disciplinu” po cenu dostojanstva, HR će postati policajac. Ako lider želi kulturu rasta, HR će postati baštovan.

Tržište rada koje smo izgradili je postalo previše efikasno, a premalo ljudsko. Postali smo majstori forme, a zaboravili smo suštinu. Ovaj film nas upravo podseća da moć bez svrhe i liderstvo bez empatije na kraju ostaju usamljeni u praznim kancelarijama, dok svet nastavlja dalje.

Miranda Prisli u nastavku nije postala bolji čovek jer je iznenada otvorila srce. Postala je drugačiji lider jer je svet oko nje promenio pravila igre i primorao je da se suoči sa sopstvenim metodama. I u tome je možda najrealističniji deo celog filma – promene u liderskom stilu retko dolaze iz unutra, spontano. Najčešće ih izaziva neka vrsta konfrontacije sa posledicama. I zbog toga je na kraju filma morala da se zapita: Da li vredi biti kraljica, ako kraljevstvo više nema dušu?

Isto pitanje postavljam i vama, koji svakog ponedeljka ulazite u svoje kancelarije ili palite svoje laptopove u kućnim kancelarijama –  Da li vaš stil liderstva gradi ljude koji će vas braniti kada dođu teška vremena, ili gradi vojsku onih koji samo čekaju prvi SMS da bi bez okretanja otišli kod konkurencije?

Jer, u svetu gde AI može da zameni vašu logiku, jedino što vas drži na poziciji lidera je vaša sposobnost da budete čovek.

That’s all.

O autoru: 

Nikola Milosavljević je ko-osnivač HR Fabrike i HR asocijacije O.U.R. HR, jedne od najuticajnijih HR inicijativa u regionu. Kroz konferencije, treninge i podkast O.U.R. HR Stories, Nikola okuplja lidere koji su spremni da govore otvoreno – o izazovima, greškama, promenama i pravim ljudima iza procesa. Kao konsultant i trener sa više od 15 godina iskustva, sarađuje sa nekim od najuspešnijih kompanija u regionu, pomažući im da unaprede svoje HR strategije, razviju lidere i stvore radna okruženja u kojima ljudi zaista žele da ostanu – ne zato što moraju, već zato što ih neko vidi i vrednuje.

Izvor: BIZLife

Foto: Bojan Stanić, (L-R): Miranda Priestly (Meryl Streep) and Andie Sachs (Anne Hathaway) in 20th Century Studios' THE DEVIL WEARS PRADA 2. Photo by Macall Polay. © 2025 20th Century Studios. All Rights Reserved.