Koliko društvene mreže utiču na porodične odnose? Studija donosi odgovor

Godinama slušamo da telefoni i društvene mreže sve više udaljavaju članove porodice. Međutim, desetogodišnje istraživanje sprovedeno u Norveškoj nije pronašlo čvrste dokaze da češće korišćenje društvenih mreža samo po sebi dovodi do lošijih odnosa između dece i roditelja.

Društvene mreže često se nalaze na vrhu liste stvari koje roditelji smatraju odgovornim za sve manje razgovora i zajedničkog vremena u porodici. Studija sprovedena u Norveškoj pokazuje da je priča nešto složenija.

Istraživači sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju (NTNU) pratili su gotovo 1.000 mladih ljudi i njihove roditelje tokom deset godina. Analizirali su koliko se menjalo vreme koje mladi provode na društvenim mrežama, ali i kako su se istovremeno menjali njihovi odnosi sa roditeljima.

Rezultat je: nisu pronašli dokaze da veća upotreba društvenih mreža dovodi do pogoršanja porodičnih odnosa.

Studija je objavljena u časopisu „Journal of Youth and Adolescence“.

Deset godina praćenja umesto jednog trenutka

U istraživanju je učestvovalo 979 mladih iz Norveške, uzrasta od 10 do 20 godina. Podaci su prikupljani u šest navrata tokom perioda od deset godina, i to od samih mladih, ali i od njihovih roditelja.

Upravo je dug period praćenja jedan od važnih elemenata ovog istraživanja.

Brojne ranije studije bavile su se odnosom između društvenih mreža i porodičnih odnosa tako što su posmatrale učesnike u jednom trenutku. Takvi podaci mogu pokazati da su dve pojave povezane, ali ne mogu pouzdano da odgovore na pitanje šta je uzrok, a šta posledica.

Na primer, moguće je da tinejdžer koji ima probleme kod kuće više vremena provodi na telefonu. To ne znači nužno da je telefon izazvao probleme u porodici.

Norveški istraživači pokušali su da upravo ovu vezu sagledaju kroz duži vremenski period.

Više društvenih mreža ne znači automatski lošiji odnos sa roditeljima

Istraživači su analizirali više od 100 mogućih povezanosti između korišćenja društvenih mreža i kvaliteta porodičnih odnosa. Nakon statističkih analiza, samo dve povezanosti ostale su dovoljno značajne.

Međutim, i one su se zasnivale na procenama samih adolescenata, zbog čega istraživači upozoravaju da na rezultate mogu uticati lični doživljaji i stavovi učesnika.

„Mnogi smatraju da korišćenje društvenih mreža nužno vodi lošijim odnosima u porodici. Naša studija to ne potvrđuje“, rekao je Habib Niyaraq Nobakht, postdoktorski istraživač na Odeljenju za psihologiju NTNU-a, za Newsweek.

Prema njegovim rečima, podaci nisu pokazali da mladi koji više koriste društvene mreže, niti oni koji vremenom povećavaju njihovu upotrebu, imaju veći rizik od pogoršanja odnosa sa porodicom.

10 stvari koje danas najviše opterećuju milenijalce i Gen Z

Možda nije problem u vremenu, već u tome šta radimo na telefonu

Jedan od zanimljivijih zaključaka istraživanja jeste da broj sati provedenih na društvenim mrežama možda nije najbolji pokazatelj njihovog uticaja na porodični život.

Važnije pitanje može biti šta se dešava dok smo na telefonu i da li zbog toga zanemarujemo ljude koji su fizički pored nas.

Postoji velika razlika između tinejdžera koji provede sat vremena na društvenim mrežama u svojoj sobi i situacije u kojoj tokom zajedničkog obroka neprestano proverava telefon dok mu se roditelj obraća.

U drugom slučaju telefon direktno prekida razgovor i zajednički trenutak.

Zato istraživači ne tvrde da društvene mreže nikada ne mogu negativno da utiču na porodične odnose. Zaključak je uži: samo vreme provedeno na društvenim mrežama nije dovoljno da objasni zbog čega bi odnosi u porodici postali lošiji.

Telefon nije nužno problem – način na koji ga koristimo može biti

Rezultati ne znače da roditelji treba da zanemare način na koji njihova deca koriste telefone.

Naprotiv, istraživanje otvara drugačije pitanje. Umesto da se pažnja usmeri samo na to koliko dugo je dete na Instagramu, TikToku ili drugim platformama, možda je važnije posmatrati da li telefon počinje da potiskuje razgovore, zajedničke obroke i druge aktivnosti u kojima porodica provodi vreme zajedno.

Drugim rečima, nije svako vreme provedeno na telefonu isto.

Ako društvene mreže ne sprečavaju razgovor, zajedničke aktivnosti i prisutnost članova porodice jednih za druge, sama činjenica da ih neko koristi češće ne znači automatski da će porodični odnosi biti lošiji.

Norveška studija zato ne daje jednostavan odgovor na pitanje da li su društvene mreže „dobre“ ili „loše“ za porodicu. Umesto toga, sugeriše da je za razumevanje njihovog uticaja potrebno gledati širu sliku – šta mladi rade na internetu, u kojim situacijama koriste telefon i da li zbog toga propuštaju stvarne kontakte sa ljudima oko sebe.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Getty Images