Srpska privatizacija iz ugla sindikata
U privatizacionom procesu koji traje više od dve i po decenije, 43.595 radnika iz 144 firme država još nije zbrinula, a za njih 86 je postupak obustavljen i ne zna se kada će se nastaviti.
Ovo su samo neki od podataka objavljenih u dokumentu „Knjiga Saveza samostalnih sindikata Srbije 2017. godine“.
Oni naglašavaju da je dominantan model privatizacije u Srbiji prodaja, dok je radničko akcionarstvo sprovedeno u svega nekoliko preduzeća. Sve to je dovelo do veće nezaposlenosti, bede i siromaštva građana, kažu u Sindikatu.
U poslednjih 15 godina prodato je 2.419 preduzeća, i to 81 na tenderu, 1.517 na aukciji, 778 na tržištu kapitala, 41 prodajom kapitala i dva prodajom imovine.
Najveći broj preduzeća, 2.200, privatizovan je između 2002. i 2008. godine, a prema našim podacima, od 2002. do 2016. godine 2.419 privatizovanih preduzeća zapošljavalo je 342.216 radnika.
Ono što karakteriše srpsku privatizaciju je i veliki broj raskinutih kupoprodajnih ugovora. Kao osnovni razlozi za takvu situaciju, sindikati navode neplaćanje dospelih rata, neizvršenje obaveza iz socijalnog programa ili iz investicionog programa, ili raspolaganje imovinom na način suprotan odredbama ugovora.
Prema oceni SSSS, srpska privatizacija ima mnoge slabosti, između ostalog namerno teranje preduzeća u stečaj, opterećenje imovine hipotekama, veštačko uvećanje vrednosti opreme i sredstava, kupovinu preduzeća novcem sumnjivog porekla, anonimnost kupaca, nameštanje tendera ili prodaju po cenama višestruko nižim od tržišnih cena.
U najvažnijim javnim preduzećima se mora zadržati većinsko vlasništvo države i mora da se obezbedi opšti konsezus o tome šta i pod kojim uslovima neće biti privatizovano, kažu u Samostalnom sindikatu.
Njihova privatizacija mora da se sprovodi selektivno i pažljivo, jer su u pitanju preduzeća koja imaju ogroman značaj za ukupan razvoj nacionalne ekonomije.
Sindikalci traže da se zakonom uredi formiranje posebnog tela koje bi kontrolisalo privatizaciju, a koje bi činili predstavnici socijalnih partnera. Takođe, smatraju da bi trebalo pooštriti sankcije za nove vlasnike koji ne ispunjavaju ugovorom preuzete obaveze, ali i preispitati sve slučajeve u kojima je došlo do nepoštovanja kupoprodajnog ugovora.
Izvor: Novosti
Foto: Beta
