Srbija – šampion sedenja na dve stolice

Piše: Nikola Jovanović

Američki državni sekretar Brajan Hojt Ji tokom posete je rekao da Srbija ne može sedeti na dve stolice aludirajući na Rusiju. Ovo je prvi put da smo od tako nešto čuli tako otvoreno i tako glasno.

To je potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenjujući da je „Hojt Ji ozbiljan političar, koji je  preneo poruke koje su za nas teške, ali ne bih rekao i nove”.

Ono što Vašington ne razume je da smo mi šampioni u tom ekstremnom sportu – sedenju na dve stolice.

Specifično za ovu vladu je ta igra na liniji Vašington- Moskva, ali ni u drugim oblastima nismo se skrasili na jednoj stolici. Ako se uzme u obzir koje su i kako reforme sprovođene uvek možete naći primere sedenja na dve stolice.

U pravosuđu pokušano je sprovoeđenje reforme  ali i dalje  izvršne vlast bira tužioce. Tužilac koji želi da ostane tužilac mora da čita “migove” vlasti i slučajeve vadi ili stavlja u fioku u zavisnosti od situacije. Kad ozbiljne reforme pravosuđa nema, nema ni pravog tržišta jer uslovi nisu jednaki za sve.

Poreska uprava takođe naplaćuje porez u zavisnosti da li ste u milosti ili nemilosti vladajuće kolaicije.

Javna preduzeća su i dalje gubitaši, a država ih i dalje subvencioniše iako tvrdi da će preseći taj Gordijev čvor . To bi dovelo do otpuštanja u javnom seketoru ali  i manje glasova za one koji su na vlasti. Najavljeno biranje menadžmenta javnih preduzeća na konkursu formalno postoji, ali vlast računa na drugu stolicu u vidu činjenice da  su svi direktori u v.d. status i da ih i dalje bira vlada.

Smišljena je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru čiji je izgleda jedini efekat bio da se samo kontroliše čiji partijski kadar se zapošljava.

Ozbiljnu reforme penzionog sistema niko ne pominje. Oni koji sada počinju da rade ili imaju već 20 godina radnog staža imaju pravo da znaju da li će od penzije moći da žive ili države treba da im preporuči ulaganje u privatne fondove kako ne bi zavisili da li će neka naredna vlast da im smanji  penzije bez pitanja.

Slično je  i sa zdravstvenom zaštitom.

Zato prozivanje za sedenje na dve stolice ovde ne pali. To je neka  vrsta nacionalnog sporta i najbolji pokazatelj nespremnosti da se ovo društvo reformiše u funkcionalnu državu.

Sistem vrednosti koji se ovde već neko vreme gradi  govori da je jedini talenat potreban u Srbiji  – prepoznavanje kada bi koju stolicu mogli da vam izmaknu ili bi mogla da se pojavi nova da na nju po potrebi sednete.

Izvor: BIZLife