"Srbija ima svetski potvrđene umetnike u rangu Novaka Đokovića"

05/10/2020 | 10:08

„Srbija ima svetski potvrđene umetnike u rangu Novaka Đokovića“

Galeriju X VITAMIN Ksenija Marinković, istoričar umetnosti, osnovala je zajedno sa vizuelnim umetnikom Miloradom Stajčićem. Kada su promišljali naziv bilo im je važno da ime galerije reflektuje energiju, izdržljivost i optimizam, jer upravo to je, kako kaže, neophodno da biste se uspešno bavili ovim poslom. O umetnosti, domaćoj sceni, strategiji razvoja, sa Ksenijom smo razgovarali za BIZLife portal

Posao galeriste je sam po sebi dinamičan i zahteva konstantan kontakt i komunikaciju sa ljudima. Kako ste se prilagodili ovoj, po mnogo čemu nepreviđenoj 2020. godini?

Okolnosti koje su nas zadesile u ovoj godini predstavljaju veliki izazov za mnoge industrije. Vizuelnu umetnost, koja je predmet mog rada, moguće je predstaviti publici i klijentima digitalnim sredstvima i putem mreže. Međutim, galerija je mesto okupljanja i saradnje, nije samo samo izlagački prostor, već živa zajednica ljudi koji vrednuju savremenu umetnost i pronalaze zadovoljstvo u druženju i posetama X VITAMIN-u. Kako više ne organizujemo masovna otvaranja i žurke, teško je postići atmosferu po kojoj je naša galerija poznata, ali verujem da smo tokom prethodnih meseci ostvarili drugačiji kvalitet u komunikaciji, uz mogućnost zakazivanja posete i personalizovan pristup u skladu sa interesovanjem klijenata i posetilaca.

Biti umetnik u Srbiji nikada nije bilo lako, ali koliko je sada teže?

Umetnost je integralni deo modernog društvenog sistema, pa samim tim sve što se u jednom društvu dešava reflektuje se i na umetnost. Umetnici su dragoceni ljudi koji su tokom istorije davali pečat svemu što danas prepoznajemo kao kulturu, kulturno dobro, i konačno, naš identitet.

Ima dosta internacionalno prepoznatih i potvrđenih umetnika koji danas žive i rade u Srbiji, ali do javnosti uglavnom dopiru samo negativne konotacije bavljenja ovim pozivom, kojih svakako ima i koje je potrebno poboljšati kao što su pravno-administrativni status umetnika, ulaganja države u umetnost i kulturu i slično. Međutim ima puno izuzetnih primera koji se dešavaju konstantno u ovoj oblasti a koji su u rangu pobede Novaka Đokovića na turnirima, ili plasmana našeg tima u finale Lige šampiona. Nedavno su radovi umetnika sa kojim naša galerija sarađuje, Uroša Đurića, uvršteni u jedan od najznačajnijih evropskih i svetskih muzeja, bečku Albertinu.

Jesu li galerije u Srbiji u mogućnosti da pomognu umetnicima i generalno unaprede domaću umetničku scenu?

Galerije svakako unapređuju domaću scenu jer nude platformu za istraživanje, predstavljanje i arhiviranje umetničke prakse i imaju jasno definisanu i značajnu ulogu u tom razvoju.

Umetnicima koji sarađuju sa galerijama trebalo bi da bude lakše nego onima koji pokušavaju samostalno da se pozicioniraju. Kod nas je pristojno organizovan sistem prezentacije u okviru državnih insitucija i nema još uvek ogromne konkurencije pa je i moguće postići nekakvu vidljivost i bez partnerstva sa privatnim galerijama. Ta saradnja, u mom slučaju, zasniva se na obostranom poverenju i na duge staze. Zato ne mogu da posvetim pažnju prevelikom broju umetnika, jer onda moj rad sa njima neće biti dovoljno kvalitetan.

Ove godine, i pored svih prepreka i teškoća koje smo imali da uđemo u Nemačku, zbog zabrana usled pandemije, uspeli smo da učestvujemo na međunarodnom sajmu umetnosti u Berlinu i da predstavimo dve umetnice iz Srbije – Marinu Marković i Andreu Dramićanin. Rezultat je da su strani kolekcionari kuplili dela naših umetnica i da su pozvane da učestvuju u izložbama u Berlinu sledeće godine.

Postoji li u Srbiji uopšte jasna strategija razvoja tržišta savremene umetnosti?

Svako od mojih kolega koji se bavi ovim poslom ima neku strategiju koju primenjuje. Mi neretko i razmenjujemo iskustva iz prakse u cilju unapređenja same struke, i sa tom namerom osnovali smo jedno udruženje pod nazivom Asocijacija umetničkih galerija Srbije. Nije mi poznato da postoji neki razrađen i objavljen plan koji ozbiljnije računa na ovo tržište u razvojnu domaće ekonomije.

Koja je ključna tačka u kojoj se prepliće umetnost i biznis?

Novac. Umenost je vekovima unazad merilo bogatsva pojedinaca i država. Investiranje u umetnost, koje ima za cilj pamentu poslovnu strategiju, zahteva i ozbiljnije konsultacije sa stručnjacima iz ove oblasti i galeristima.

Vi ste galeriju X VITAMIN otvorili pre tri godine. Koliko je to za Vas bio izazovan potez?

Galeriju X VITAMIN osnovala sam zajedno sa vizuelnim umetnikom Miloradom Stajčićem. Kad smo promišljali naziv bilo nam je važno da ime galerije reflektuje energiju, izdržljivost i optimizam, jer upravo to je ono što vam je neophodno da biste se bavili uspešno ovim poslom.

Na čemu se zasniva izlagačka koncepcija galerije i šta trenutno možemo videti u njoj?

Izlažemo dela savremenih umetnika sa kojima sarađujemo, to su uglavnom potvrđeni autori i autorke srednje generacije i mlađi umetnici i umetnice. Poseban deo programa su izbori iz privatnih kolekcija, jer promovišemo privatno kolekcionarstvo i želimo da ponudimo mogućost publici i istraživačima da saznaju o osobenostima i kvalitetima ovih kolekcija. Trenutno su u galeriji izloženi radovi iz kolekcije Aleksić koji obuhvataju radove različitih autora na temu akta.

Postoje li neke dodatne aktivnosti koje organizujete, pored izložbi?

Radionice, predavanja, razgovori, sastavni su deo našeg programa. Iako je godina počela intenzivnim i bogatim programom koji je bio deo izložbe radova iz kolekcije Nenada M Kostića – Javni hobi, gde smo pored razgovora imali i koncert kamerne muzike, performans i lutriju. U prethodnih nekoliko meseci izostali su sadržaji koji podrazumevaju brojnija okupljanja.