Bivši guverner NBS objasnio zašto cene hrane u Srbiji rastu više od inflacije
Ekonomista i profesor na Ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić rekao je da nije saglasan sa ocenom predstavnika vlasti da „javni dug Srbije nije zabrinjavajuće visok“, posebno u uslovima daljeg rasta kamatnih stopa, odnosno cene zaduživanja na međunarodnom tržištu.
„Za zemlju sa nezavršenim reformama, sa neefikasnim javnim sektorom u kome se i dalje često kriju potencijalni gubici koje na kraju plaća država (poreski obveznici) i sa nedovoljno konkurentnom privredom kakva je Srbija, postojeći nivo duga je već visok“, rekao je Šoškić za portal Nezavisnist.org.
Ministarstvo finansija objavilo koliko iznosi javni dug Srbije i koliki je deficit budžeta
Šoškić: Srbija – ranjiva zemlja u razvoju
On je istakao da, kada je u pitanju aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), Srbija ulazi u kategoriju „ranjivih zemalja u razvoju“, prema kojima MMF nastupa sa programima podrške u situaciji koju karakteriše rast cene zaduživanja na međunarodnom tržištu.
„Da je Srbija suštinski ojačala svoju privredu poslednjih godina, odnosno da je podigla konkurentnost i ušla u zonu suficita tekućeg računa platnog bilansa, kao što su to uradile zemlje Centralne i Istočne Evrope, ne bi bilo potrebe za ovakvim aranžmanom sa MMF-om“, rekao je on.
Dokaz za to, kako je naveo, jeste činjenica da MMF nema i ne namerava da ima slične aranžmane sa Češkom, Poljskom, Slovačkom, Mađarskom, Rumunijom i drugim zemljama.
Kakva je Srbija po pitanju „pranja novca“?
Podsetio je da se Srbija prema međunarodnim pokazateljima percepcije korupcije nalazi na 96 mestu, daleko iza Hrvatske, Crne Gore i Severne Makedonije i naglasio da je Srbija bila jedina evropska zemlja na crnoj listi FATF (međunarodne organizacije za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma).
„Po pitanju ‘pranja novca’ naša zemlja je i dalje loše pozicionirana po međunarodnim pokazateljima koji prate tu oblast (Basel AML Index), a poznato je da ‘oprani novac’ u svojoj poslednjoj fazi često ulazi na tržište nekretnina i time podiže njihove cene. Važno bi bilo ispitati da li se u našoj zemlji može naći veza između cene nekretnina i ‘pranja novca'“, rekao je Šoškić.
„Da smo vodili računa o energetici i poljoprivredi…“
Kada je u pitanju poskupljenje životnih namirnica, Šoškić je rekao da cene hrane u Srbiji rastu više od inflacije zbog neadekvatne poljoprivredne politike.
„Verujem da Srbija može da proizvodi mnogo više poljoprivrednih proizvoda od sopstvenih potreba i da naši poljoprivrednici treba da žive bolje od svog rada, ali i da cene poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji budu manje osetljive na nagle skokove tih cena koje se dešavaju u svetu. Da smo više vodili računa o energetici i o poljoprivredi uveren sam da bi i inflacija danas u Srbiji bila znatno niža“, kazao je Šoškić za Nezavisnost.org.
Daleko smo od „ekonomskog tigra“, tvrdi Šoškić
Prema njegovim rečima, Srbija je daleko od bilo kakvog „ekonomskog tigra na Balkanu“ jer poslednjih deset godina, u odnosu na svet, ima niže prosečne stope privrednog rasta.
Dodao je da inflacija najviše pogađa upravo najsiromašnije građane koji veći deo svojih prihoda troše na hranu i da je zato država trebalo da ciljano pomaže najsiromašnijima, a ne svim građanima.
Ekonomista je podsetio da je poslednjih godina javni dug zemlje porastao za više od osam milijardi evra, odnosno sa 22,5 milijardi evra u 2019, na 30,8 milijardi evra u trećem kvartalu 2022 i da „glede hvalisanja ministra finansija da je država u prethodne tri godine privredi i građanima pomogla sa bezmalo devet milijardi evra“.
Prema njegovim rečima, to znači da je novac uglavnom deljen iz kredita kao i da su to strani krediti „koje ćemo morati da vraćamo kao građani i poreski obveznici“.
Šoškić, nekadašnji guverner NBS, prognozira da je u godini koja je počela verovatno neizbežno dalje usporavanje ekonomske aktivnosti u Srbiji, posebno imajući u vidu da se recesija očekuje u velikom broju evropskih zemalja.
Izvor: Beta/Nezavisnost
Foto: Screenshot
