Biznis iz UAE koji je za 3 godine prešao iz opskurnosti u vrednost od 240 mlrd. $
Pre tri godine, International Holding Company je bila malo poznata kompanija koja je vodila ribnjake i poslove sa hranom i nekretninama. Zapošljavao je samo 40 ljudi. Danas je tržišna kapitalizacija grupe koja je na berzi u Abu Dabiju 240 milijardi dolara, više nego dvostruko veća od globalnih giganata Siemensa i General Electric-a i ima 150.000 zaposlenih.
To je izvanredna transformacija koja je uglavnom prošla nezapaženo izvan Ujedinjenih Arapskih Emirata i malo je nejasna — čak i od strane bankara u regionu.
„Niko ne zna“, odgovorio je jedan međunarodni bankar iz Zaliva kada su ga pitali da objasni dramatičan rast IHC-a. To je uobičajen odgovor na pitanja o konglomeratu, uprkos tome što čini trećinu FADX 15, referentnog indeksa ADX berze u Abu Dabiju. Pošto je njena cena akcija porasla za 42.000 odsto od 2019. godine, postala je druga najveća kompanija na Bliskom istoku posle Saudi Aramco, državne naftne kompanije.
Čak je i Sajed Basar Šueb, koji je preuzeo mesto izvršnog direktora IHC-a sredinom 2019. godine, priznao da je to „neverovatno“.
IHC, International Holding Company (Screenshot)
U intervjuu za Financial Times, on je insistirao da postoje jednostavna objašnjenja za rast kompanije — transfer više od 40 kompanija, koje zajedno vrede 4,7 milijardi dolara prema IHC-u, iz Rojal grupe, drugog konglomerata iz Abu Dabija. Većina preduzeća je preneta po nominalnoj vrednosti od jednog dirhama, rekao je Šueb.
Ipak, to objašnjava samo deo priče: ukupna imovina IHC-a je porasla sa 215 miliona dolara na kraju 2018. na 54 milijarde dolara u trećem kvartalu 2022.
Prema IHC-u, ovo se svodi na rast preduzeća koje sada kontroliše. „Ne dajemo nikakve dividende, profit koji smo ostvarili 2020., 2021. je uglavnom povrat onog što smo uložili“, rekao je Šub. „Pokušavamo da stvorimo giganta ovde, globalnog giganta“.
Nejasan odnos poslovanja i moći?
Drugi, međutim, vide IHC kao primer sve nejasnijeg odnosa između poslovanja i moći u Abu Dabiju, glavnom gradu UAE i najbogatijem članu emirata. To je takođe izazvalo pitanja o transparentnosti.
„To je verovatno najveća pretnja ADX-u jer ne znamo šta se dešava“, rekao je bankar i dodao da se na ADX-u dešava mnogo sjajnih stvari, a tu je i nešto što niko ne zna.“
Tolika je zabrinutost zbog spektakularnog rasta tržišne kapitalizacije IHC-a da zvaničnici u susednom Dubaiju više ne razmatraju mogućnost o budućem spajanju njegovog tržišta akcija sa ADX-om, rekli su ljudi koji su upoznati sa time.
Ernst & Young je saopštio da je pregled poslednjeg finansijskog izveštaja IHC-a za treći kvartal prošle godine bio „znatno manjeg obima“ od revizije u skladu sa međunarodnim standardima i stoga E&Y nije mogao da dobije uverenje „o svim važnim pitanjima“.
IHC je tada rekao da zbog ograničene količine informacija koje je potrebno predstaviti u privremenim finansijskim izveštajima spoljni revizori obično ne sprovode potpunu reviziju ovih finansijskih izveštaja.
Novac (Unsplash)
Transformacija kompanije može se vezati za period vladavine šeika Tahnun bin Zajed al-Nahjana, jedne od najmoćnijih ličnosti u Abu Dabiju, koji je preuzeo mesto predsednika 2020. godine. Osim što je savetnik za nacionalnu bezbednost UAE, on je brat predsednika, šeika Mohameda bin Zajeda al-Nahjana, i on nadgleda širenje ovog poslovnog carstva.
Pored svoje uloge u IHC-u, on predsedava ADQ, novim i sve aktivnijim državnim investicionim sredstvom, First Abu Dhabi bankom, najvećim zajmodavcem UAE, i „Group42“, kompanijom za veštačku inteligenciju i računarstvo u klaudu sa sedištem u Abu Dabiju.
On takođe kontroliše „Royal Group“, holding kompaniju koja poseduje 62 odsto IHC-a. Oko 24 odsto akcija IHC-a je u slobodnom prometu, sa više od 90 odsto investitora iz Zaliva.
Veliki planovi
Šueb je dodao da kompanija ima ratni kovčeg od 10 milijardi dolara za investicije i da cilja na rast prihoda grupe sa 7,7 milijardi dolara u 2021. na 27 milijardi dolara u 2023., uglavnom putem akvizicija.
„Naš petogodišnji plan je da dostignemo najmanje 1 triona dirhama [272 milijarde dolara] prihoda od akvizicija, a naša vlastita preduzeća su veoma dobra“, rekao je Šueb.
Ugovori IHC-a u 2022. uključuju ulaganje od 2 milijarde dolara u tri kompanije u Mumbaiju koje su deo carstva Gautama Adanija, najbogatijeg čoveka u Aziji, 500 miliona dolara za kupovinu 50 odsto udela u turskoj kompaniji za čistu energiju i ponudu od 2 milijarde dolara da kupi 31,25 odsto kolumbijske grupe hrane Grupo Nutresa.
Šueb je rekao da je fokus IHC-a bio na tehnologiji, zdravstvu, nekretninama, građevinarstvu, hrani i agrobiznisu i opštim investicijama. Geografski, pažnja kompanije bila je usmerena na Aziju i Latinsku Ameriku i tražeći poslove na različitim tržištima poput Turske i Indonezije.
Abu Dabi (Unsplash)
Dodao je da IHC takođe „gleda određene poslove“ u SAD, gde već ima deo vlasništva, uključujući udeo u SpaceX-u Elona Maska. Međutim, on Evropu posmatra kao „trenutno veoma neizvesno tržište“.
„Dobijamo mnogo dobrih ponuda u Evropi, ali ne znamo da li će ovi dobri poslovi i ponude zaista i ostati dobri“, dodao je on.
Upitan zašto nije bilo nezavisnog istraživanja o grupi uprkos njenoj veličini i dominaciji ADX-a, Šueb je rekao „na njima je da li žele to da urade ili ne“. „Kada izađem na tržište za bilo koju IPO za svoje kompanije, dobijem dovoljno pitanja od lokalne baze investitora. Oni imaju dovoljno istraživanja o našim finansijama“, rekao je on i dodao da su „njihove knjige su veoma otvorene, prenosi Financial Times.
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash/Screenshot
