Second hand prodavnice okupirale centar grada: Kako je polovna odeća „proterala“ brendirane radnje

Nekada rezervisane za udaljenije delove grada, Second Hand prodavnice danas se nalaze u skupim poslovnim prostorima centralnih gradskih ulica, pa su tako „zauzele“ i sam centar glavnog grada.

U najužem mogućem centru Beograda, od Terazija, preko Makedonske, pa do Dečanske ulice nalazi se nekoliko velikih prodavnica polovne odeće u koje svako malo stiže nova roba. Nisu u pitanju mali lokali, već prostrani prostori koji nalikuju svakoj drugoj brendiranoj radnji. Čini se da je ovaj posao postao toliko unosan da se isplati plaćati preskupu mesečnu rentu, radnike i poslovati u plusu.

Borba protiv brze mode

Polovna odeća više nije samo način na koji ljudi dolaze do jeftinih „krpica“, nije čak više ni put do jeftinije markirane robe, već je sada postala deo stila života. Mlađe generacije sve su osvešćenije u pogledu neophodnosti da se brza moda malo uspori i da se zameni održivijim opcijama.

Brza moda obuhvata kopiranje trendova, brzu proizvodnju i materijale niskog kvaliteta kako bi javnosti predstavila aktuelne stilove koji traju kratko i ubrzo bivaju zamenjeni novim, podjefnako upitnog kvaliteta. Nažalost, sve to rezultira štetnim uticajima po životnu sredinu, dobrobit ljudi i na kraju po naše novčanike, uprkos tome što na prvi pogled deluje da je odeća jeftinija nego ikada.

Zbog materijala lošijeg kvaliteta, odeća traje kraće u odnosu na ranije, pa se potrošači brže odluče da neki komad odeće bace i onda kupe novi. Nakon slika orgomnih planina bačenog tekstila, toliko velikih da se vide čak i iz svemira, sve više ljudi, a posebno mladih, svesno je važnosti podizanja glasa protiv ove vrste mode, a mnogi to čine upravo kupujući polovnu odeću.

APR

Second hand tržište kod nas

Zakonom o privrednim društvima je propisano da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost radi ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji. Ima pretežnu delatnost, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene.

U Uredbi o klasifikaciji delatnosti, na osnovu koje se opredeljuje šifra i naziv delatnosti koju preduzetnici registruju u Agenciji za privredne registre kao pretežnu delatnost, postoji šfra 4771 – trgovina na malo odećom u specijalizovanim prodavnicama i 4779 – trgovina na malo polovnom robom u prodavnicama, koja je najpribližnija, po opisu, prodaji second hand robe.

Garderoba, odeća (Unsplash)

„Trenutno je registrovano 166 preduzetnika koji imaju registrovanu pretežnu delatnost 4779 – trgovina na malo polovnom robom u prodavnicama, a 1.048 preduzetnika koji imaju registrovanu delatnost 4771 – trgovina na malo odećom u specijalizovanim prodavnicama. Pod ovim dvema šiframa delatnosti, najviše ih se osnovalo u 2022. i 2016. godini“, kažu za BIZLife u Agenciji za privredne registre.

Kada gledamo Beograd, najviše ih ima u Novom Beogradu, Starom gradu, Borči, Zemunu, Zvezdari, Čukarici…

Iz APR-a kažu za BIZLife da su u Srbiji registrovana 483 privredna društva i 4.149 preduzetnika koji imaju registrovanu delatnost trgovina na malo odećom u specijalizovanim prodavnicama, kao i 58 privrednih društava i 1.009 preduzetnika koji imaju registrovanu pretežnu delatnost trgovina na malo polovnom robom u prodavnicama.

„Na osnovu podataka o osnovanim privrednim subjektima po godnama, ne može se zaključiti da je uočljiv trend rasta ili pada broja registrovanih subjekata koji obavljaju navedene delatnosti, osim da je bio blagi pad broja osnovanih subjekata u 2020. i 2021. godini, najverovatnije kao posledica pandemije korona virusa“, kažu u Agenciji za privredne registre.

Izvor: BIZLife/Gorica Mitrović

Foto: Freepik/Unsplash