SB: Kamioni na graničnim prelazima Z. Balkana godišnje izgube 3.000 godina
Vozači kamiona bespotrebno izgube 26 miliona sati (skoro 3.000 godina) čekajući na graničnim prelazima država Zapadnog Balkana (Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Kosova i Albanije), saopštila je Svetska banka.
Tokom prve posete Albaniji u svojstvu potpredsjednice Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju, Antonela Basani sastala se sa čelnicima zemalja Zapadnog Balkana, predstavnicima Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija, kao i drugim partnerima na samitu Berlinskog procesa u Tirani.
Razgovarali su o merama za jačanje regionalne ekonomske saradnje i integracija, navodeći da je to neophodan pokretač ekonomskog rasta, zaposlenosti i prosperiteta.
Konstatovano je da bi ekonomije Zapadnog Balkana mogle ostvariti svoj potencijal ako otklone prepreke u trgovini robom i uslugama te modernizuju platne sisteme. „Pred Zapadnim Balkanom je izuzetna šansa da izađe na tržište Evropske unije od 450 miliona ljudi“, izjavila je Bassani.
Prema njenim rečima, ekonomskom integracijom se omogućavaju ubrzano usvajanje novih tehnologija i brži tokovi novih ideja i inovacija, te veća produktivnost koja predstavlja temelj rasta država srednjeg nivoa dohotka.
Kad bi se čekanje smanjilo na tri sata…
Naglašeno je da vozači kamiona trenutno svake godine nepotrebno izgube 26 miliona sati (skoro 3.000 godina) čekajući na graničnim prelazima između zemalja Zapadnog Balkana.
Prema novom izveštaju Svetske banke o kojem je bilo reči tokom sastanaka održanih u okviru Berlinskog procesa, ako se prosečno vreme potrebno za prelazak granice skrati za tri sata, što je razlika između prosečnog vremena na Zapadnom Balkanu i u državama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj država (OECD), BDP u svakoj zemlji Zapadnog Balkana mogao bi u srednjem roku porasti za tri odsto.
Ukazano je da bi se nivo rasta pristupanjem EU mogla povećati za još šest odsto. Osim toga, i susedne zemlje članice EU, kao što su Rumunija, Mađarska i Bugarska, mogle bi da ostvare dodatni rast od 0,2 procenta usled povećanog obima trgovinske razmene sa Zapadnim Balkanom.
Svetska banka već sarađuje sa partnerima na pojednostavljenju trgovine i saobraćaja u regionu kroz ulaganja i reforme. Osim toga, Svetska banka pruža podršku zemljama Zapadnog Balkana za približavanje njihovih platnih sistema standardima EU i pomaže im da ispune uslove za pridruživanje jedinstvenom prostoru plaćanja u evrima (Single Euro Payments Area, SEPA), čime će se pojednostaviti slanje doznaka i sniziti njihove troškove.
Izvor: Agencije
Foto: Pixabay, Beta
