Savoka – Sicilijanska ponuda koju ne možete da odbijete
Kada neko pomene Siciliju, u glavi se gotovo automatski razmenjuju savršene razglednice: tirkizno more koje se preliva pod suncem, miris tek ispečene pice, pasta koja ima ukus kao da je napravljena samo za vas i onaj specifičan, pomalo haotičan, ali topao ritam života koji Italijani nose kao deo svog identiteta.
Sicilija je, jednostavno, kompletno stanje duha, ostrvo koje vas istovremeno grli svojom toplinom i šamara svojom sirovom energijom. Od užurbanog i pomalo drskog Palerma, preko živopisne Katanije, koja pulsira pod senkom Etne, do romantičnih, skoro nadrealnih ulica Nota i antičke lepote Sirakuze, pa sve do glamurozne Taormine, koja vas posmatra sa visine svojih terasa – svaki kutak ovog ostrva ima svoj karakter, svoj specifičan miris i svoju neispričanu priču. Njihova kultura, istorija koja se taložila vekovima i prelepe, uske uličice gde se veš suši iznad glava prolaznika ostavljaju vas bez daha na svakom koraku.
Međutim, za nas koji na putovanja ne nosimo samo pasoš i kofer, već i duboku ljubav prema kinematografiji, Sicilija krije još jedan, mnogo suptilniji sloj. Dovoljno je samo izgovoriti reč „Kum” i cela atmosfera dobija drugačiju težinu. Taj film, koji se sa punim pravom smatra jednim od najvećih dostignuća u istoriji sedme umetnosti, sa čim ću se, kao autor ovih redova i neko ko je nedavno tamo ispijao espreso, svim srcem složiti. Film nije i nikada neće biti samo surova priča o porodici, moći i grehu. On je vizuelna poema o tradiciji, nepokolebivoj časti i onom mističnom mestu odakle sve počinje. A to mesto, barem za onaj najintimniji deo Majklove priče, nije ništa drugo do malo, kameno selo skriveno na oštrim brežuljcima – Savoka.
Put do filmskog svetog grala
Iako je Sicilija prepuna mesta koja vam nude „dolče vita” na tacni, Savoka je bila ta koja je na mene ostavila najsnažniji, gotovo katarzičan utisak. Ali postoji jedna caka – do nje se ne dolazi lako. Ovo nije lokacija do koje vas lagano dopremi veliki turistički autobus sa klimom i vodičem koji vam preko mikrofona odbrojava „45 minuta za slobodno fotografisanje”. Ne, Savoka je ponosno uzvišena. Ona traži trud.
Bar Viteli
Put do Savoke je mali logistički poduhvat, ukoliko putujete sami i van sezone, ali upravo u toj prepreci leži njena najveća draž. Našao sam se u jednom obližnjem mestu, tražeći način kako da savladam taj poslednji uspon. I tu se desila ona prava, nepatvorena Sicilija. Lokalni meštani, ljudi kojima su snalažljivost i gostoprimstvo upisani u genetski kod, sa onom svojom prepoznatljivom južnjačkom energijom i brzim govorom, gotovo momentalno su mi organizovali prevoz. Ta spontanost, taj osećaj da ste na trenutak postali deo njihovog ritma, celoj ovoj avanturi dala je neku topliju, ljudskiju notu. Sicilija vam nikada neće dati sve na tacni, ali će vam uvek dati priču koju ćete prepričavati godinama.
Bar „Viteli”
Kako se penjete uz kaldrmu, Savoka vam se ne otkriva odjednom. Ona vas testira. Uske ulice, kamene fasade koje prkose vekovima i tišina koja nije prazna, već nabijena nekom čudnom, skoro filmskom napetošću. I onda, iza ugla, nazire se on. Mali, obrastao u zelenilo, sa terasom koja gleda na dolinu – bar „Viteli”.
Za nekog slučajnog prolaznika, ukoliko takvi zaista postoje, to je možda samo šarmantna lokalna kafana. Ali za nas ljubitelje „Kuma” – to je svetilište. Sedeo sam za čuvenim stolom gde je sedeo Al Pačino, što je bilo dovoljno da mašta preuzme vođstvo. Dok sam ispijao kafu, granica između stvarnosti i filmskog platna počela je da bledi. U vazduhu, teškom od podnevnog sunca, kao da su se materijalizovali duhovi prošlosti.
Bar Viteli, uspomene na snimanje kultne scene iz „Kuma“
Bio je to trenutak lične introspekcije. Dok sam posmatrao te planine, kroz glavu su mi prolazile scene iz 1972. godine. Na trenutak sam osetio kao da je pored mene prošao Majkl Korleone, tih i opasniji od senke. Kao da se vreme sklopilo poput stare, prašnjave lepeze. Nisam bio samo turista na proputovanju; bio sam nemi svedok jedne epohe koja odbija da prestane da postoji. Taj osećaj da sedite unutar sopstvenog sećanja, iako tu nikada ranije niste bili, to je ono što Savoku čini unikatnom.
Unutar bara stvari su ostale zastrašujuće autentične. Tu su fotografije sa snimanja, kadrovi koji su postali deo opšte kulture, pa čak i ta legendarna Pačinova stolica. Ništa tu nije veštačko, ništa nije napravljeno od jeftine plastike da bi impresioniralo mase. Sve je ostalo baš onako kako je Kopola to video svojim oštrim okom.
Korak ka večnosti u crkvi San Nikolo
Šetnja se nastavlja uzbrdo, istom onom stazom kojom je prolazila filmska svadbena povorka, ka crkvi San Nikolo. Kada stanete ispred njenih vrata, shvatite snagu jednostavnosti. Nema tu preteranog spektakla, nema kiča, samo goli kamen i istorija. Tu se Majkl venčao sa svojom Apolonijom. Dok stojite na tom mestu, ne možete a da ne osetite tu specifičnu „sicilijansku težinu”, spoj ljubavi, sudbine i neizbežnosti.
Savoka se nije prodala masovnom turizmu. Ona nije postala zabavni park za ljubitelje Holivuda. Ona je ostala svoja: ponosna, mirna i pomalo usporena, kao da je vreme za nju samo predlog koji ona često odbija.
View this post on Instagram
Dok sam, na kraju dana, ponovo sedeo u baru „Viteli”, sa pogledom koji beži ka nestvarnim brežuljcima Sicilije, pomislio sam kako su neka mesta velika – ne po broju stanovnika ili visokim zgradama, već po jačini emocija koje izazivaju. Savoka je mala tačka na mapi, ali je kolosalna u utisku koji ostavlja na dušu.
Sicilija će vas sigurno oduševiti svojom kuhinjom, plažama i haosom, to se podrazumeva. Ali ako želite nešto više, ako ste spremni da skrenete sa utabanih turističkih staza i dozvolite sebi da zalutate u potrazi za suštinom, Savoka vas čeka. Ona vas neće samo ugostiti, ona će vas, na neki čudan način, potpuno resetovati.
I možda ćete, kao i ja, na trenutak pomisliti da ste, zapravo, ušli u film. Srećom po vas, ovaj film nema kraj, on traje dokle god traju vaša sećanja na taj kamen, tu kafu i tu tišinu koja priča najlepše priče.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife magazin/Jovan Kragović
Foto: Ana Lurje, Roman Babakin / Shutterstock; Jovan Kragović
