„Kulturni značaj Sava centra je izazov za njegovu rekonstrukciju“
Kongresni turizam ima veliki potencijal na našem tržištu. O tome razgovaramo sa Kristinom Mirosavljević, novom direktorkom Sava centra
Kristina Mirosavljević karijeru počinje u kompaniji Delta Holding, 2012. godine. Nakon nepune dve godine rada u Sektoru protokola, prelazi u Kabinet predsednika kompanije Miroslava Miškovića. „Od njega sam, mogu slobodno da kažem, naučila sve što danas znam o biznisu”, tvrdi.
Narednih šest godina provela je na poziciji šefa Kabineta predsednika, a zatim – kao što Koeljo kaže u „Alhemičaru”: „Kada nešto želimo, čitav kosmos stupa u zaveru kako bi nam pomogao da to ostvarimo” – dešava se situacija koju su svi u Delta Holdingu željno iščekivali – kupovina Sava centra.
„Meni je pripala čast da postanem direktor novog biznisa u okviru kompanije. Ono što me je posebno radovalo jeste činjenica da ću raditi upravo ono za šta sam se školovala na Prirodno-matematičkom fakultetu na Odseku za geografiju, turizam i hotelijerstvo. Delta je već dugo prisutna u hotelskoj industriji, u kojoj imamo izuzetne kadrove i postignuća, ali je kongresna industrija, u koju smo ušli kupovinom Sava centra, jedan potpuno nov biznis za našu kompaniju”, dodaje Kristina.
- Kako provodite tekuće dane kada je reč o poslu?
Trenutno mnogo putujem sa svojim timom, obilazimo kongresne centre u regionu i svetu, sa ciljem da prikupimo što više znanja i inovativnih rešenja koja ćemo primeniti u Sava centru. Baš kao i tim koji je gradio ovaj objekat, tražimo uzor i inspiraciju u najboljima i zato gledamo destinacije koje imaju najrazvijeniji kongresni turizam.
Na putovanjima razmenjujemo kontakte, iskustva, znanja i, što je najvažnije, stvaramo prijateljske odnose, koji su od velikog značaja za budućnost kongresne industrije u regionu. Beograd se razvio kao centar našeg regiona i smatramo da je veoma važno da i u kongresnom turizmu on bude istaknut kao mesto gde će dolaziti najnoviji trendovi i dostignuća iz sveta.
- Generalno govoreći, kako vam izgleda radni dan?
Na moje veliko zadovoljstvo, radni dani su mi izuzetno raznoliki, ali ipak imam neku dnevnu rutinu, kojoj se prilagođavam u skladu sa obavezama. Po prirodi sam jutarnji tip i tada sam najefikasnija, pa zato u prvom delu dana obično zakazujem i održavam sve planirane sastanke, a onda drugi deo dana ostavljam za rad u kancelariji i komunikaciju sa članovima tima. Trudim se da atmosferu na poslu, uprkos svakodnevnim mnogobrojnim obavezama, održim prijatnom, da širim pozitivnu energiju i uvek se vodim izrekom Džona Gordona: „Being positive won’t guarantee you’ll succed. But being negative will guarantee you won’t!”
Radni dan čini i rekonstrukcija Sava centra, gde pratimo građevinske radove, završavamo tenderske procedure, a istovremeno, kako se veliki skupovi planiraju i po nekoliko godina, počeli smo sa procesom prodaje i već dogovaramo prve kongrese u novom Sava centru. S obzirom na to da nova organizacija predviđa i odvojenu komercijalno-poslovnu zonu, sa prvoklasnim kancelarijskim i ritejl prostorom, vreme provodimo i u razgovorima sa potencijalnim zakupcima. Osluškujemo njihove potrebe i specifične zahteve kako bismo stvorili prostor prilagođen njima.
Još uvek je rano za planiranje kulturnih događaja, tako da smo taj deo ostavili za narednu godinu, kako se renoviranje bude bližilo kraju. Radujemo se da se čuveni Fest opet vrati u Veliku (Plavu) dvoranu, odakle je i potekao.
- U kojoj fazi je rekonstrukcija Sava centra?
Pripreme za početak radova obeležile su prethodnu godinu. Postepeno smo iseljavali zakupce, iznosili nameštaj i opremu, kako bismo, 23. decembra, zvanično započeli rekonstrukciju. Radovi su danas već uveliko u toku, a mogu da se pohvalim da sve napreduje prema planiranim rokovima. Ukoliko vas ovog proleća put navede pored Sava centra, moći ćete da primetite radove na rekonstrukciji čuvenog staklenog omotača, koji je prethodnih godina bio u izuzetno lošem stanju.
Kristina Mirosavljević, direktorka Sava centara
Nakon toga, očekuje nas vrlo zahtevan period, jer počinjemo ojačavanje konstrukcije objekta, zamenu instalacija i hidroizolacije, a istovremeno raspisujemo tender za nabavku audio-vizuelne opreme i nameštaja. Od samog početka težimo da sačuvamo autentični izgled Sava centra, zbog čega smo detaljno razmatrali svaki kutak objekta. Određeni deo nameštaja će, nakon reparacije, ostati sastavni deo enterijera Sava centra. Sačuvaćemo prepoznatljivi izgled, a naši posetioci će po ulasku u objekat uvideti susret postojećih elemenata i rešenja koja su se pokazala vanvremenskim, sa neophodnim novim i modernim zahvatima.
- Koji je vaš cilj na trenutnoj poziciji? Šta treba da se desi u Sava centru da biste rekli „To je to, ovo sam htela”?
Naša kompanija već dugo posmatra Sava centar kao pokretača ekonomskog razvoja Beograda i Srbije, ali sada, napokon, imamo priliku da od njega to i napravimo. Naš cilj je da u budućnosti ovaj objekat postane mesto koje će okupljati eksperte, predstavnike naučnih zajednica, kulture, medija, kao i sve ljude iz privrede – ne samo iz naše zemlje već i iz regiona. Sava centar je napravljen kako bi se u njemu organizovali najveći svetski kongresi i konferencije, a mi smo prepoznali da je ekonomski značaj jednog velikog skupa koji bi se organizovao u Sava centru ogroman, ne samo za našu kompaniju već i za širu zajednicu.
Potrošnja poslovnih turista na destinaciji skoro je tri puta veća nego potrošnja onih koji dolaze kako bi se odmorili. Oni koriste usluge lokalnih prevoznika i ugostitelja, a to je veoma važno napomenuti kada govorimo o povećanju efekta kongresnog turizma. Osim velikih svetskih kongresa i konferencija, naš cilj je da iniciramo i lokalne skupove, koje će organizovati naši domaći stručnjaci, te da zajedno sa njima rastemo i na regionalnom i na globalnom nivou.
Kada se jednog dana Beograd nađe na samom vrhu liste najboljih kongresnih destinacija u centralnoj i istočnoj Evropi, znaću da smo uradili pravu stvar za našu kompaniju, grad i zemlju i tada ću moći da kažem: „To je to, za ovo smo se borili!”
- Šta je najveći izazov kada se preuzme jedno preduzeće nastalo tokom socijalizma?
Definitivno, najveći izazov je sveobuhvatno osavremenjivanje prostora u funkcionalnom, programskom i namenskom smislu. Veliki kulturni značaj Sava centra dodatno povećava izazove kada je u pitanju njegova rekonstrukcija. Životni vek objekta počeo je pre tačno 45 godina, kada su najbolji inženjeri i majstori tog vremena gradili najveći kongresni centar u ovom delu Evrope. Izgrađen je za potrebe održavanja Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS), u velikim potezima i sa jasnom vizijom da traje večno. Svet je bio impresioniran arhitekturom i veličinom ovog objekta, a brojna priznanja stigla su ubrzo – već 80-ih godina ušao je u 10 najboljih kongresnih centara na svetu.
Međutim, od tada se mnogo toga promenilo. Brojne turbulencije koje su pratile društvo u kome živimo, nedostatak ulaganja u objekat, razvoj kongresne industrije i napredak tehnologije učinili su da pojedine prostorije izgube svoju ulogu, a veliki broj sistema postane neadekvatan, zastareo ili van funkcije. Najveći deo tehničkih i administrativnih prostorija u današnjem vremenu zauzimaju drastično manju površinu zahvaljujući inovativnim tehnološkim rešenjima, dok, sa druge strane, organizacija savremenih događaja zahteva sve veći broj fleksibilnih i multifunkcionalnih prostora. Ovakve dragocene smernice umeju da budu pravi izazov kada težite da ih uskladite sa postojećim površinama objekta. Osećamo se dužnim da sačuvamo ovako važan deo tradicije Beograda, ali i da mu pružimo novi sjaj.
- Otkrijte nam nešto o sebi izvan posla. Koja su vaša interesovanja?
Verovatno vam je poznato da mi, u Delti, pravimo malu razliku između posla i hobija. Kada radite nešto što volite i u čemu uživate, to neprimetno postane neka vrsta hobija koji ste skrojili baš po svojoj meri. Iskreni i otvoreni odnosi sa kolegama, poslovnim partnerima i ljudima iz biznisa učine da veoma brzo postanete prijatelji, a onda se kafa sa njima često pretvori u poslovni sastanak i obrnuto. Kada se udobno smestim u svoj dom, često to vreme posvetim čitanju i istraživanju tema i noviteta o industriji u kojoj poslujemo.
Jedino što uspešno uspeva da mi okupira pažnju, ali i da me izmesti iz moje poslovne „hobi” zone jeste moja ćerka, Mila. Trudim se da što više slobodnog vremena posvetim upravo njoj, a u situacijama kada ga nemamo napretek, često je uključim u ostale aktivnosti, kao što su trening i druženje sa prijateljima.
Izvor: BIZLife Magazin
