Rast izvoza IKT sektora 40%: Gde najviše idu naši proizvodi i usluge?

Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović izjavio je danas da izvoz srpskog IKT sektora ove godine beleži rast od čak 40 odsto.

Jovanović je dodao i da je donošenje Zakona o informacionoj bezbednosti, čiji je nacrt na javnoj raspravi i predviđa formiranje Kancelarije za informacionu bezbednost, suštinski važan za razvoj, održivost i bezbednost IT sistema ključnih za funkcionisanje Srbije.

„Interesantno je da smo do sada imali godišnji rast od oko 25 odsto, kada je reč o izvozu IKT sektora, a ove godine imamo rast od čak 40 odsto. Prošlogodišnji rezultat, kada je u pitanju izvoz od 2,7 milijardi bio je rekordan. Najviše se izvozi u SAD, Englesku i Švajcarsku. Veoma je važno da je suficit veliki – od 1,4 milijarde koliko je bio izvoz za ovaj period ove godine, je 1,24 milijarde suficit“, rekao je Jovanović za Tanjug.

Učešće IKT sektora u BDP-u 11 odsto

Kako je naveo, povećan izvoz srpskog IKT sektora rezultat je razvoja inovacija. Ministar je naveo i da je učešće IKT sektora u BDP-u otišlo na 11 odsto i da Srbija postaje prepoznatljiva kao zemlja IT-a, tehnologije i razvoja.

„To je veoma značajno, jer zahvaljujući inovacijama mi stvaramo tu dodatnu vrednost i zahvaljujući tome mi i unapređujemo našu privredu i infrastrukturu. To će dalje dovesti do rasta standarda i rasta plata i penzija u Srbiji“, istakao je ministar.

Mihailo Jovanović

Jovanović je rekao da nacrt Zakona o informacionoj bezbednosti predviđa usklađivanje sa tzv. NIS2 direktivom Evropske unije i da se mora pratiti korak kada je u pitanju zaštita podataka, zaštita IT sistema i kontinuirano pružanje IT usluga.

„Suštinski je bitno da donesemo ovaj zakon, koji definiše šta sve i pravna lica, pogotovu ona koja su prioritetna i važna za Srbiju, kao što je recimo sektor energetike, saobraćaja, zdravstva, vodoprivrede, ali i šta javna uprava i ministarstva – treba da urade da bi zaštitili podatke i građana i privrede. Sve se to radi i da bi javni IT sistemi, koji su se toliko raširili i razvili, bili održivi i kako ne bi bili kompromitovani“, istakao je Jovanović.

Formiranje Kancelarije za informacionu bezbednost

Kaže da nacrt zakona predviđa formiranje Kancelarije za informacionu bezbednost, koja će raditi i preventivno sa svim privrednim subjektima koji imaju IT sisteme i koji su u duhu ovog zakona prepoznati kao prioritetni.

„Ako dođe do nekih problema, Kancelarija za informacionu bezbednost se uključuje. Po ovom zakonu ti incidenti su podeljeni na četiri nivoa – nizak, srednji, visok i veoma visok. U prva tri slučaja se uključuje Kancelarija, a ako se desi neki problem koji je veoma visoko rangiran, tada se uključuje Vlada Srbije i preuzima koordinaciju svih državnih organa u rešavanju tog problema“, rekao je Jovanović.

Kao primer razvoja Srbije, naveo je i podatak da je MUP izdao dozvole za probnu vožnju za dva autonomna vozila u Srbiji.

„Zašto je to bitno? Zato što vrednost tržišta autonomnih vozila, odnosno softvera koji omogućavaju autonomnu vožnju je u ovom trenutku oko 100 milijardi evra i najveće svetske kompanije dosta ulažu u razvoj softvera koji nije jednostavan i koji se zasniva na veštačkoj inteligenciji kako bi vozila mogla samostalno da se kreću. Izdavanjem ovih probnih dozvola mi otvaramo vrata za mnoge kompanije koje žele da svoj razvoj imaju u Srbiji i to će dalje pokrenuti razvoj našeg IKT sektora“, istakao je Jovanović.

Kako je naveo, pomenute dozvole odnose se na nivo – tri autonomne vožnje, odnosno da u vozilu mora da postoji vozač koji bi u slučaju problema preuzeo komande. Prema njegovim rečima, plan je da do Ekspa 2027. godine dobijemo i najviši, peti nivo autonomne vožnje, tj. da imamo autonomno vozilo koje može da ide u potpunosti bez vozača.

Jovanović je rekao da je Državni data centar u Kragujevcu dobio sertifikat N56, što predstavlja, kako kaže, najviši nivo pouzdanosti čuvanja opreme i podataka za ljude iz IT sveta.

„Sertifikovala nas je firma iz Nemačke i to će nam dodatno otvoriti vrata i za nove korisnike, pogotovo komercijalne korisnike Državnog data centra u Kragujevcu. Očekujem da će se mnoge firme, kao što je to uradio Oracle, javiti da čuvaju svoje podatke u Kragujevcu“, naveo je ministar.

Jovanović je najavio da bi do kraja 2025. godine brz internet trebalo da bude uveden u 99 odsto sela u Srbiji.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay/MUP YT