Procene NBS: Inflacija do kraja godine osam odsto
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da je međugodišnja inflacija u Srbiji u oktobru od 8,5 odsto, bila niža od očekivanja NBS iz avgusta, a da će prema novim procenama krajem godine pasti na oko osam odsto, da bi se u granice cilja vratila polovinom naredne godine, a potom će nastaviti da usporava.
„Takvom kretanju inflacije najviše će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka, usporavanje uvozne inflacije i niža tražnja u uslovima sporijeg globalnog privrednog rasta“, rekla je Tabaković na predstavljanju Izveštaja o inflaciji za novembar.
Ona je istakla i da je projekcija inflacije za 2024. gotovo nepromenjena u odnosu na očekivanja iz avgusta i pored toga što će prema novoj projekciji svetske cene nafte biti više krajem ove i u narednoj godini usled zaoštrenih geopolitičkih tenzija.
Objasnila je da takva procena zasnovana na padu inflacije u prethodna tri meseca, koji je brži od očekivanog, kao i smanjenje inflacionih očekivanja.
Rast BDP
Tabaković je istakla i da su procerne NBS da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije ove godine iznositi oko 2,5 odsto. Ona je iznela i procenu privrednog rasta Srbije za narednu godinu.
„Sa smanjenjem globalnih inflatornih pritisaka, oporavkom zone evra, našeg najvažnijeg trgovinskog partnera, i planiranim ubrzanjem realizacije investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, u 2024. očekujemo ubrzanje rasta BDP Srbije na raspon od tri do četiri odsto, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri godišnje“, kazala je guvernerka.
Istakla je da će rast će biti vođen domaćom tražnjom, pre svega privatnom potrošnjom i privatnim investicijama, čemu, kako je navela, doprinosi smanjenje inflatornih pritisaka, očuvano tržište rada i investiciono poverenje.
Podestila je i da je deficit tekućeg računa platnog bilansa u devet meseci ove godine bio 1,6 odsto, tako da ga je priliv po osnovu stranih direktnih investicija višestruko premašio, što je doprinelo rastu deviznih rezervi na novi rekordni nivo od 24,4 milijarde evra na kraju oktobra.
„Fiskalni deficit će, zahvaljujući boljim prihodima od planiranih i smanjenju davanja sektoru energetike, u ovoj godini biti niži od inicijalno planiranog i iznosiće oko 2,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, što će ubrzati opadajuću putanju javnog duga“, kazala je guvernerka.
Kamatna stopa
Ona je istakla i da je mera ograničavanja kamatnih stopa na stambene kredite s varijabilnom kamatnom stopom dobro odmerena sa svih aspekata.
Istakla je i da će se već u prvom ili najkasnije početkom drugog tromesečja sledeće godine, sa opadanjem međugodišnje inflacije i inflacionih očekivanja, realna referentna kamatna stopa NBS „vratiti u pozitivnu teritoriju“.
„Drugim rečima, čak i zadržavanjem referentne kamatne stope na sadašnjem nivou od 6,5 odsto, NBS će delovati sve restriktivnije, čime snažno doprinosimo smanjenju inflacije“, naglasila je Tabaković.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay, Beta
