„Prnađi posao“: Kako je Infostud napravio kampanju o kojoj svi pričaju
U moru oglasa koji svakodnevno prolaze pored nas, retko šta zaista uspe da nas natera da zastanemo. Još ređe – da reagujemo. A upravo to se dogodilo kada su se širom grada pojavili bilbordi sa naizgled banalnom, ali upadljivom greškom: „prnađi posao“. Jedno slovo manje bilo je dovoljno da poruka postane viralna, ali i da izazove lavinu komentara, od podsmeha do ozbiljnih kritika na račun brenda Infostud.
Na prvi pogled, delovalo je kao klasičan propust – omaška koja je promakla i agenciji i klijentu. U vremenu kada se greške na društvenim mrežama brzo pretvaraju u reputacione probleme, publika nije imala mnogo razumevanja. Screenshoti bilborda počeli su da kruže internetom, a korisnici su se utrkivali u komentarima, deleći sopstvene interpretacije i šale na račun „tipfelera“.
Izostavljeno slovo kao okidač
Ipak, kako se ispostavilo, ništa u ovoj kampanji nije bilo slučajno. Izostavljeno slovo zapravo je bilo pažljivo osmišljen okidač – mali disbalans u svakodnevnoj vizuelnoj rutini koji tera prolaznika da se zapita, nasmeje ili čak iznervira, ali svakako – da primeti. U eri prezasićenosti sadržajem, gde se pažnja meri u sekundama, ovakvi „namerni propusti“ postaju sve češći alat u arsenalu brendova.
Ova kampanja otvara i šire pitanje: gde je granica između kreativne provokacije i rizika po kredibilitet? I da li publika danas ima više strpljenja za „igre“ brendova ili očekuje besprekornu komunikaciju bez prostora za grešku? Odgovori na ta pitanja često zavise upravo od konteksta, tajminga i poverenja koje brend već ima kod svoje publike.
„Kampanja ‘PRNAĐI POSAO’ nastala je iz uvida da ljudi greške primećuju brzo i lako, ali ih mnogo teže ispravljaju, naročito kada se tiču njihovog života. Namerno smo napravili ‘grešku’ koju je nemoguće ignorisati, kako bismo izazvali reakciju i osvestili taj fenomen koliko smo spremni da ukažemo na tuđe propuste, a koliko retko preduzimamo konkretne korake kada znamo da nešto kod nas ne funkcioniše, objašnjava za BIZLife Tatjana Vidaković, koordinator odeljenja za odnose sa javnošću ove kompanije.
A reakcije?
Reakcije su bile upravo onakve kakve su očekivali, kažu – brze, glasne i emotivne, što je potvrdilo koliko snažno reagujemo na male nepravilnosti.
„Neki su nam dobronamerno skretali pažnju na propust, drugi nudili lektorske usluge, treći predlagali da ceo marketing tim dobije otkaze, ali bilo je i onih koji su odmah shvatili da se nešto drugo valja iza brda i nisu se libili da nas pohvale“, objašnjava ona.
Druga faza kampanje bila je ključna, ističe ona, jer su pažnju sa same tipografske greške preusmerili na važnije pitanje: zašto ostajemo na pogrešnim poslovima, zašto brzo reagujemo na tuđu grešku, a svojom znamo da živimo godinama i odlažemo promenu.
„Naša poruka je jednostavna – nije dovoljno primetiti da nešto nije u redu, potrebno je i delovati. U tom smislu, cilj kampanje nije bio samo komunikacioni efekat, već i namera da podstaknemo ljude da naprave konkretan korak ka pronalaženju posla koji im zaista odgovara i koji će se pozitivno odraziti na njihov kvalitet života“, zaključuje Vidaković.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Gorica Mitrović
Foto: Infostud
