PRISTOJAN ŽIVOT sa 120.000 RSD? Možda, ali 70% zaposlenih u Srbiji to nema
Prosečna zarada (bruto) u Srbiji, prema poslednjim podacima na kraju protekle godine iznosila je 83.106 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) dostigla 60.109 dinara.
Rast bruto zarada u periodu januar-oktobar 2020. godine, u odnosu na isti period 2019. godine, iznosio je 9,5 odsto nominalno, odnosno 7,8 odsto realno. Istovremeno, neto zarade su takođe porasle u približnom iznosu.
Ipak, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, medijalna neto zarada za oktobar 2020. godine iznosila je 46.382 dinara, što znači da je svaki drugi zaposleni u Srbiji zaradio manje od toga.
“Nisam ja neko ko živi mimo sveta i dobro znam da nije lako ako porodica ima samo jednu platu i kada je ona 80.000 dinara. Ali mora da se ima u vidu da smo u prošlosti imali stopu nezaposlenosti od 26 odsto, a da je ona danas između osam i devet odsto, što znači da u najvećem broju porodica imamo više od jedne plate. Mislite li da bih predlagao da svima isplatimo po 100 evra da ne znam koliko to ljudima znači? ”, rekao je Vučić.
Ponovio je da će plate na kraju 2025. godine iznositi blizu 900 evra, ali da će to ipak zavisiti i od situacije sa korona virusom.
Predsednik Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković saglasan je sa računicom da dve prosečne plate garantuju pristojan život u Srbiji, ali i ukazuje na nekoliko bitnih činjenica među kojima najvažniju – da dve prosečne plate u domaćinstvu ima tek trećina ili četvrtina radno angažovanih.
„Prosečna porodica u Srbiji je tročlana, i u njoj ne radi uvek dvoje, a takođe, oko 60 odsto radnika ima platu koja je ispod prosečne (medijalna plata) i iznosi oko 46.000 dinara, do koje dobaci jedva polovina zaposlenih što je ispod standarda za pristojan zivot“, objašnjava Stojiljković.
Situacija u kojoj u jednoj porodici dvoje primaju prosečnu platu postoji kod svega trećine ili četvrtine radno angažovanih, a sve ankete pokazuju da građani kažu da im za pristojnu egzitenciju treba oko 800 evra odnosno oko 110.000 dinara, objašnjava Stojiljković za BIZLife portal.
Takođe ukazuje i da između 350.000 i 400.000 radnika prima minimalac koji od ove godine u Srbiji iznosi 32.126 dinara i ispod je minimalne potrošačke korpe koja staje oko 38.000 dinara.
„Minimalna potrošačka korpa sa poskupljenjima konstantno ide na gore, odnosno raste, a zabrinjava to da je isplata minimalca primarno bila predviđena kao incidentna kategorija u situacijama kada poslodavac ne može da isplati veću zaradu“, ističe Stojiljković.
Beograd, 31.01.2020. – Konferencija za novinare posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta odrzana je danas u Vladi Srbije. Na fotografiji predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljkovic. Uz vest Bete. (BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIC/DS)
Sada, kaže, imamo situaciju da svaki četvrti ili peti zaposleni prima tu zaradu.
Stojiljković je i ranije ukazivao da bi minimalna potrošačka korpa trebalo da predstavlja minimum odnosno granicu pukog preživljavanja.
„Ako pogledate, na tom nivou nema kvalitetne ishrane niti socijalnog i kulturno-obrazovnog života… Nažalost, takav način života kod nas nije izuzetak nego pravilo pošto je 350.000 do 400.000 radnika na minimalcu koji nije još ni blizu minimalne potrošačke korpe“, objašnjava aktuelnu situaciju Stojiljković.
Treba imati u vidu da nisu iste potrebe tročlane porodice koja ima kuću na selu i tročlane porodice u gradu koja, na primer, plaća stan i komunalije.
Takođe, jasno je i da su značajne razlike u cenama u glavnom gradu i unutrašnjosti Srbije, kako što se tiče stanarine, tako i kredita za stan…
Primera radi, jedna tročlana porodica u Beogradu u kojoj jedan član radi za prosečnu platu, a drugi ima primanja niža od 60.000 i ima kredit za stan koji mora da plati u iznosu od 34.000, za sve ostalo ima na raspolaganju u ostatku meseca manje od 70.000 dinara.
Ako im za komunalne usluge i druge mesečne račune treba između 15.000 i 20.000 dinara (struja, infostan, računi za telefon, kablovska televizija, odrzavanje zgrade..), uz to imaju kredit za nameštaj za opremanje stana ili auto od 6.000 dinara mesečno, ali i vrtić za dete od oko 5.000 dinara, lako je izračunati koliko im ostane za hranu, odeću i sve ostale potrebe.
Porodica koja ima slična primanja, a koja plaća stanarinu i nema kredite ili druga zaduženja, treba za to, ako ima sreće da nađe pristojan stan za oko 200 ili 250 evra, za komunalije mesečno izdvoji još oko 18.000 dinara, vrtić za oba deteta ukupno oko 10.000 dinara.
Nešto drugačije je u unutrašnjosti gde su i prosečne plate niže, osim za one koji rade za državu jer policija, vojska, prosveta i zdravstvo imaju iste plate u Beogradu i bilo kom mestu u Srbiji.
Primera radi, u Aranđelovcu gde prosečna plata iznosi oko 52.000 dinara, a bračni par sa dvoje dece ima primanja koja zajedno dostižu oko 80.000 dinara, vrtić za oba deteta treba da plate skoro 9.000 dinara.
Za račune treba platiti još oko 14.000 dinara. Na sve to treba dodati i ratu kredita za stan koja je oko 12.000 dinara, kao i troškove za grejanje na drva (za deset metara oko 500 evra) koliko im je za ove zimske mesece bilo potrebno.
Najam stana u tom gradu kreće se između 100 i 150 evra.
Ukoliko se neko greje na gas računi su u proseku mesečno između 7.000 do 12.000 u zavisnosti od potrošnje i veličine prostora. Treba, razume se, dodati i troškove za gorivo za vožnju autom, kupovinu ostalih potrepština…
Nameće se zaključak da u Srbiji sa dve prosečne plate može da se živi, ali se postavlja pitanje da li je to pristojan život i koliko takvih porodica u Srbiji ima.
Izvor: BIZLife
Foto: BIZLife, Beta/Milan Obradović
