Godina prođe, Glogovac nikad

09/02/2019 | 10:36

Godina prođe, Glogovac nikad

Prošlo je tačno godinu dana od smrti velikog glumca Nebojše Glogovca. Teško je o njemu reći i napisati bilo šta što već nije rečeno, nešto što ne zvuči kao ofucana fraza.

Zato prepuštamo da o Nebojši govore oni koji su ga najbolje poznavali, oni koji nikako da popune prazninu nakon njegovog odlaska.

Njegov kolega sa klase i kum Vojin Ćetković se u svom dnevniku prisetio delova razgovora koje je vodio sa Glogovcem.

27.6.1990, 9.15

Fakultet dramskih umetnosti, uži izbor, čas baleta… U crnoj majici sa moje desne strane momak crnačke „mikrofon“ frizure kaže: „Da li si nekada bio sa balerinom? Kad rade špagu svašta mi pada na pamet.“

23.11.1990, 7.00

Spavao je kod mene u sobi kao ilegalac, budi se širom otvorenih očiju, nasmejan od uva do uva, peva Džejmsa Brauna. Napolju pada hladna kiša, ja sam mamuran. Takva buđenja su trajala narednih 27 godina kad god bismo prespavali pod istim krovom. (Da se razumemo, menjao je izvođače pesama).

28.9.1994, 10.00

Salon Jugoslovenskog dramskog pozorišta, utrčava, u ruci mu ključ, kaže: „Tvoj ortak igra glavnu ulogu i dobili smo garderobu.“ (U toj su garderobi nastala mnoga kapitalna dela, ne samo iz oblasti pozorišta i umetnosti…)

28.1.1999.

Rodio mu se Gavrilo, bolnica GAK, 23 i valjda 45. Vrištimo ispod prozora, izlazi medicinska sestra:

– Ko ste vi?

– Ja sam otac, kaže.

– Ja sam kum, kažem…

– Otac napred, kume, marš napolje!

Tad su mu pokazali neku ženu i neko dete.

Kaže: „Ovo je možda, moje dete, a ovo sigurno nije moja žena“…

Krstili smo Gavrila iste godine.

23.11.2013, 22.35

Kažem: „Usamljen sam, kume, mnogo…“

Kažeš: „Konačno… Znaš li koliko sam ja već usamljen na vrhu.“

Upišasmo se od smeha.

27.5.2017, 14.30

Bašta „Manježa“.

Kaže: „Odbio sam film i seriju da bih igrao Hamleta. To nije dilema, to sam odlučio, ali ne znam da li ja to mogu da odigram?“.

Kažem: „Pa, malo treniraj, smanji pušenje, probaj da spavaš i uzimaj što više tečnosti.“.

„Ne zajebavaj, ozbiljno te pitam“, kaže…

„Pa ti si odlučio, ti si Hamlet“, kažem.

25.12.2017, 22.30

Zadimljeni kafe „Krojač“.

Kaže: „Bole me pluća.“

Kažem: „Idemo u Urgentni, da ih snimimo.“

Kaže:„Ne mogu sad, idemo posle Nove godine.“

„Obećavaš?“, kažem…

7.1.2018, 12.15

„Nije dobro, kume.“

Kažem: „Kako?“

„Imam rak“…

25.6.2018, 20.05

Jugoslovensko dramsko, garderoba 109… Krećem na scenu crn kao Otelo, kažem:„Vidimo se, kume“.

7.11.2018. 21.19

„Kume, imam generalnu u 10… pojma nemam… šta da radim?“

Kažeš: „Rekao sam ti da ćeš biti sam.“

Kažem: „Ha, hvala ti“… Vidimo se, Kume.

IZVOR: Iz Monografije „Nebojša Glogovac, pripadajući deo nagrade Dobričin prsten“, autorka Tatjana Nježić

Izdavači: Udruženje dramskih umetnika Srbije, „Vulkan“ i Biblioteka grada

ČINJENICE O NEBOJŠI GLOGOVCU

Završio je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, i bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1996. godine. Ostvario je zapažene uloge u predstavama Hamlet (Hamlet), Ivan (Hadersfild), Gadni (Šine), Lutalica (Barbelo, o psima i deci), Andreja (Bure baruta), Vladimir (U potpalublju), Niko Đurov (Lažni car Šćepan Mali)…

Predstave u kojima je igrao: „U potpalublju“, a naročito „Bure baruta“, promenile su dotadašnje estetske kriterijume o glumi; „Tamna je noć“ postala je jedna od najkomercijalnijih predstava, a zablistao je u „Zlatnom runu“, dramatizaciji istoimenog romana Borislava Pekića u režiji Nebojše Bradića, za koju je nagrađen brojnim priznanjima.

Posle glavne uloge u filmu „Ubistvo s predumišljajem“, igrao je i u filmovima „Do koske“, „Bure baruta“, „Ranjena zemlja“, „Nebeska udica“, „Normalni ljudi“; u većini je glumio likove iz aktuelnog života.

Ostale uloge imao je u filmovima: „Vukovar, jedna priča“, „Spasitelj“, „Bumerang“, „TT sindrom“, „Munje“, „Hotel Beograd“, „Država mrtvih“, „Kad porastem, biću kengur“.

Uloge na filmu po kojima ćemo ga posebno pamtiti su:

Ustav Republike Hrvatske

Mnogi se slažu da je u ovom hrvatskom igranom filmu Glogovac odigrao ulogu života, vrednu Oskara, i stao rame uz rame sa Robertom de Nirom, Al Paćinom, i drugim velikanima.

Film je snimljen 2016. godine u režiji Rajka Grlića. Radnja se događa u jednoj zagrebačkoj stambenoj zgradi gde živi Vjeko Kralj (čiji lik tumači Nebojša Glogovac), srednjoškolski profesor koji je, uprkos tome što je homoseksualac i transvestit, od svog starog oca ustaše preuzeo radikalno desne stavove.

Klopka

Nebojša Glogovac je maestralno odigrao Mladena, čoveka koji je prinuđen da bira između života i smrti sopstvenog deteta. Priča je o moralnoj dilemi glavnog junaka – da li spasti život svoga sina tako što ćeš postati ubica; o čoveku koji menja smrt za život, svoju nesreću za tuđu…

Ubistvo s predumišljajem

Nećemo ga zaboraviti ni kao mladog ranjenika Bogdana Bilogorca, dobrog, naivnog i čestitog.

Normalni ljudi

Kritika je rekla da u ovom filmu Glogovac kao neosporni br. 1 svoje glumačke generacije, pokazuje novu energiju u još jednoj roli večitog gubitnika.