"Poslednje tri godine nijedan slučaj besnila u Srbiji" (FOTO/VIDEO)

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    “Poslednje tri godine nijedan slučaj besnila u Srbiji” (FOTO/VIDEO)

    „Besnilo je strašna bolest. Ne bismo voleli da ijedan čovek ikada oboli od nje. I zato smo danas ovde. Evropska unija pruža pomoć Srbiji tokom vakcinacije lisica, imajući u vidu da su one glavni uzrok širenja besnila u regionu. Poslednje tri godine nije bilo nijednog slučaja zaraze besnilom u Srbiji”, kaže Sakelaris Hurdas iz Delegacije Evropske unije.

    On je tako objasnio značaj zaštite zdravlja životinja, makar to bile one koje retko viđamo. Naime, zdravlje ljudi često direktno zavisi od zdravlja životinja.

    Besna lisica na selu može da ugrozi domaće životinje te time pričini štetu domaćinima. Takođe, poznato je da lisice ponekad zalutaju i u urbana naselja, gde mogu doći u kontakt sa napuštenim ili vlasničkim psima i mačkama. U svakom slučaju, besna životinja predstavlja rizik po ljude, ma gde živeli.

    Zato se zdravlje ovih, ali i drugih divljih životinja, tiče svih, a kako je objasnio Hurdas, Evropska unija pomaže vakcinaciju divljih mesojeda u Srbiji još od 2010. godine. Za to vreme, EU je u ovu aktivnost uložila čak 16 miliona evra!

    Posebno je zanimljivo da se ovakva vrsta vakcinacije obavlja – iz vazduha. Početkom juna avioni su poletali sa dva aerodroma, u Ečkoj i u Trsteniku, odakle su nadletali teritoriju čitave zemlje i postarali se da vakcinu ravnomerno rasporede.

    Jaroslav Hartman, vođa je tima pilota, koji jedanaestu godinu zaredom vrše oralnu vakcinaciju, a za to vreme, kaže on, ceo tim je proveo u vazduhu ukupno 75.000 sati!

    „Dnevno letimo dva puta, u maksimalnom trajanju od šest sati. Konkretno, ja sam danas radio rejon između Ćićevca i bugarske granice. Zadatak je da upravljam avionom po zadatoj putanji, dok se operater, koji je iza mene, brine o mašini – da pravilno funkcioniše i izbacuje vakcine na određenoj distanci“, objasnio je Dragiša Stojanović, jedan od pilota.

    Vakcina se u obliku mamka distribuira dvaput godišnje, u proleće i jesen, objašnjava Katarina Tošić iz Uprave za veterinu.

    „Sama vakcina obavijena je hranljivim mamkom, čiji miris privlači životinje – one pojedu mamak i na taj način bivaju imunizovane“, kaže Tošić.

    Ona napominje da lisica zaražena besnilom, za razliku od, recimo pasa, zapravo izgleda – umiljato.

    „Imajući u vidu da je Zapadna Evropa iskorenila besnilo u divljoj populaciji, kod lisica i drugih divljih mesojeda koji su rezervoari virusa, odnosno nosioci besnila, a Uprava za veterinu i Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije prepoznali da ovaj problem postoji kod nas, još 2010. godine, uz pomoć Evropske unije, otpočeo je višegodišnji proces implementacije programa za iskorenjivanje besnila u divljoj populaciji“.

    Prve kampanje su krenule još 2010. podseća Tošić. Program u Srbiji potpuno je usaglašen sa onim, koji se već decenijama sprovodi u zemljama Evropske unije.

    „Važno je znati da smo u periodu između 2005. i 2010. u Srbiji registrovali između 170 i 200 slučajeva besnila u toku godine, a da je zahvaljujući ovom programu vakcinacije, taj broj počeo da pada. Sada već, poslednjih dve i po, tri godine, nemamo nijedan slučaj besnila. Znači da je program zaista uspešan i da smo na dobrom putu da potpuno iskorenimo besnilo u Srbiji“, zaključuje ona.

    Stručnjaci upozoravaju – besna lisica nema ni slične simptome, poput recimo, psa zaraženog besnilom. Dok će zdrava lisica pobeći od potencijalne opasnosti kada ugleda ljude, zaražena lisica zapravo deluje umiljato i spremna je da priđe čoveku. Zbog toga predstavlja još veću opasnost!

    Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru.   IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.

    Izvor: BIZLife

    Foto: BIZLIfe/Delegacija EU u Srbiji

    What's your reaction?

    Komentari

    • Kristina

      U textu ne pomenuste besnila kod ljudi! Normalni ljudi u Beogradu koji žive u stambenim zgradama, teško da će ikada imati mira jer normalnom umu jeste neshvatljivo hajdučko ponašanje. Kod mene stalno neko u sred novembra renovira stan, pa u svako doba rade vibracione bušilice i čekići. Odmor, spavanje, čitanje, intelektualni rad mi je odavno postao mislena imenica, ovde je dobro samo za one koji fizički preživljavaju i trpe kako moraju. Komšinica do mene preko zida je umislila da je pseća majka jer ne može da rodi decu, malo je lenja da prošeta kuče napolju, pa onda zatvoreni pas u 18 kvadrata, sa neurotičnom ženom koja urla na mobilni telefon jer smatra da sagovornik nju ne čuje sa druge strane, kuče postaje takođe, jako neurotično, besno laje kao da je zaraženo besnilom i fašizmom, niti kriminalci se tako ne izdiru, ali to je samo napaćena životinja. Iznad glave mi trešti televizor od strane gluvog starca koji po celu noć gleda zadruge, pa sam letos kada su bili otvoreni prozori, išla iznurena na posao i jako neispavana i slomljena. Komšinice se dovikuju na hodniku jer umišljaju da se nalaze u planinama i da moraju da viču preko brda i to mlade žene. O zakonskim decibelima dozvoljene buke, teško da neko razmišlja na ovom Balkanu, a najmanje komunalna policija, šta će ljudi, nemaju oni merače buke iako je pisalo o tome da će navodno da dobiju. Dok oni stignu, komšije se umire. Klasična policija kaže da pozovem komunalnu policiju, a ona radi do večernjih časova, dok komunalna inspekcija Zvezdare nikada ništa nije poduzimala i moja agonija se godinama nastavlja. Ne trpe inspektori nasilje i uništavanje života ljudi, da su oni u pitanju i njihov duševni mir i spokojstvo- sigurno da bi odavno reagovali. Taman u sred noći se zahvalim dragom Bogu što imam mir da pročitam par stranica knjige, a onda ulazi u stan do mene, drugi komšija koji noću taksira, a onda započinje galama i svađa sa nekim preko mobilnog i to traje najmanje po pola sata, nije čovek kriv što je neuravnotežen a nije lečen. Pre bi poslali mene na lečenje zato što mi smeta ono što nikako nije normalno jer su normalni ljudi sa zdravim razumom u manjini kao nacionalne i religijske manjine. Koga briga što se ugrožavaju naša ljudska prava na duševni mir, spokojstvo i odmor u životu, mi normalni ljudi, postajemo obespravljena bića pred nemoćnim organima da nas zaštite! Tako da bi ekologija mogla mirne duše da se pozabavi i zagađenjem negativnih duša i entiteta u životnoj sredini! DAJTE NAM PRAVO NA MIR I ŽIVOT!

    • cone

      Da li možeš da mi objasniš kakve veze ima tvoj komentar sa tekstom iznad.

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE