Poruke sa otvaranja Sustainable Development Foruma: Održivi razvoj kao globalni prioritet

Beograd je 14. i 15. novembra bio domaćin dvodnevne konferencije Sustainable Development Forum 2024, koja je okupila međunarodne lidere, stručnjake, inovatore i donosioce odluka kako bi zajednički razmatrali najvažnije izazove održivog razvoja u savremenom svetu.

Ovo prestižno okupljanje, organizovano u jednom od najmodernijih konferencijskih prostora u srpskoj prestonici, pružilo je platformu za otvoreni dijalog o ključnim temama poput klimatskih promena, energetske tranzicije, cirkularne ekonomije i zelenih tehnologija.

Konferencija je okupila više od 200 učesnika, uključujući predstavnike međunarodnih organizacija, ambasada, privatnog sektora i akademske zajednice. Događaj nije bio samo prilika za diskusiju, već i poziv na konkretne akcije, ističući hitnu potrebu za globalnom solidarnošću i saradnjom u rešavanju izazova koji se tiču svih nas. Od uvodnih govora pa sve do završnih zaključaka, konferencija je odisala dinamikom, energijom i odlučnošću da se ideje pretoče u dela.

Otvaranje koje inspiriše na akciju

Prvi dan konferencije započeo je uvodnim govorom predsednika i osnivača Sustainable Development Forum-a, Koste Živanovića, koji je jasno stavio do znanja da se od učesnika očekuje da pređu sa reči na dela. „Ova konferencija nije samo mesto za razgovore, već katalizator promena. Potrebna nam je saradnja svih sektora – od vlada do privatnog sektora i civilnog društva – kako bismo gradili održiviju budućnost,“ rekao je Živanović, pozdravljajući prisutne iz celog sveta.

Kosta Živanović, Sustainable Development Forum (Stefan Jovanović)

Njegov govor postavio je ton za ostatak konferencije, naglašavajući potrebu za interdisciplinarnim i globalnim pristupom problemima koji utiču na sve segmente društva. Posebno je istakao da Srbija i zemlje regiona imaju priliku da budu lideri u primeni održivih rešenja, pod uslovom da iskoriste dostupne resurse, znanje i međunarodnu podršku.

Globalne perspektive i lokalni izazovi

Prvi govori fokusirali su se na globalne politike održivog razvoja i način na koji lokalne zajednice mogu doprineti njihovom ostvarivanju. Jedan od najvažnijih govora održala je Matilde Mordt, rezidentna koordinatorka UN-a u Srbiji, koja je ukazala na značaj Agende 2030 i globalne posvećenosti Ciljevima održivog razvoja (SDGs). Mordt je podsetila prisutne da su SDGs kreirani kroz participativan proces koji je uključivao vlade, naučnu zajednicu, privatni sektor i civilno društvo, što ih čini univerzalnim planom za bolju budućnost.

Matilde Mordt, rezidentna koordinatorka UN-a u Srbiji (Stefan Jovanović)

„Finansiranje ostaje ključna prepreka,“ rekla je Mordt, dodajući da više od 50 zemalja u razvoju troši veći deo svojih resursa na otplatu dugova nego na investicije u održivi razvoj. „Zato je reforma međunarodnih finansijskih sistema neophodna, kako bi se omogućio napredak zemljama koje su najugroženije klimatskim promenama,“ naglasila je, pozivajući na hitnu akciju na globalnom nivou. Posebno je istakla značaj COP-a u Bakuu, gde se ove godine vode teški pregovori o povećanju finansiranja klimatskih akcija, posebno za zemlje u razvoju koje se suočavaju sa trostrukom krizom – klimatskom, ekonomskom i socijalnom.

Jedan od najzapaženijih delova njenog govora bio je poziv na „holistički pristup“, gde je naglasila da se održivi razvoj ne može posmatrati kao izdvojen proces, već kao integrisani sistem. „Sektorske politike koje rade izolovano ne mogu rešiti složene izazove sa kojima se suočavamo,“ rekla je Mordt, ističući da je potrebno povezivanje ekonomskih, društvenih i ekoloških prioriteta.

Perspektiva srpske privrede

Lokalni izazovi i specifičnosti Srbije dobili su poseban prostor tokom govora Mihaila Vesovića, predstavnika Privredne komore Srbije. Vesović je istakao da Srbija, kao zemlja u tranziciji, mora pronaći balans između ekonomskih interesa i zelene tranzicije. „Energetski sektor ostaje ključni izazov za Srbiju. Naša proizvodnja električne energije i dalje se oslanja na lignit, što nije održivo ni ekološki ni ekonomski,“ rekao je Vesović, ukazujući na potrebu za hitnim ulaganjima u obnovljive izvore energije.

Mihailo Vesović, PKS (Stefan Jovanović)

On je predložio konkretne mere, poput uvođenja lokalnih taksi na emisije ugljen-dioksida, čime bi se generisala sredstva za modernizaciju sektora. Takođe je ukazao na potrebu za razvojem strategije za vodonik, koji bi mogao postati ključni energent budućnosti za Srbiju. „Obnovljivi izvori energije su realnost, ali potrebna nam je šira strategija koja uključuje i inovativne tehnologije poput vodonika i potencijalne primene nuklearne energije,“ dodao je.

Međunarodna saradnja i liderstvo

Ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, Edward Ferguson, pružio je širu perspektivu o ulozi Velike Britanije u globalnim klimatskim akcijama, ali i njenoj saradnji sa Srbijom. Ferguson je istakao da je Ujedinjeno Kraljevstvo prva velika ekonomija koja je prepolovila emisije gasova sa efektom staklene bašte, dok je istovremeno ostvarila rast ekonomije od 80%. „To pokazuje da zelena tranzicija nije prepreka razvoju, već prilika,“ rekao je Ferguson.

Ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, Edward Ferguson (Stefan Jovanović)

Podsetio je na istorijske trenutke britanskog liderstva, uključujući govor Margaret Tačer iz 1989. godine, koja je pred Generalnom skupštinom UN-a upozorila na posledice klimatskih promena. „Od tada do danas, Ujedinjeno Kraljevstvo ne samo da je prepoznalo hitnost problema, već je aktivno radilo na njihovom rešavanju,“ dodao je.

Ferguson je pohvalio saradnju između Srbije i Univerziteta u Kembridžu, ističući programe poput Chevening stipendija, koji omogućavaju mladim stručnjacima iz Srbije da steknu obrazovanje i iskustvo na svetskom nivou, a zatim to znanje primene u svojoj zemlji.

Nordijski modeli održivosti

Ambasadorka Švedske u Srbiji, Charlotte Sammelin, ukazala je na značaj nordijskog modela održivosti, naglašavajući kombinaciju cirkularne ekonomije, inovacija i zakonskih regulativa. „U Švedskoj recikliramo 99% otpada, a naš cilj je nulti otpad,“ rekla je Sammelin, ističući da su inovativne politike, poput poreza na ugljenik, doprinele smanjenju emisija i ekonomskom rastu.

Ambasadorka Švedske u Srbiji, Charlotte Sammelin (Stefan Jovanović)

Poseban fokus stavila je na cirkularnu ekonomiju, koja se temelji na ponovnoj upotrebi resursa i smanjenju otpada. Pohvalila je saradnju sa Srbijom na projektima pametnih gradova, naglašavajući da zelena tranzicija može doneti značajne ekonomske koristi.

„Nijedna zemlja ne može sama rešiti globalne izazove. Međunarodna saradnja i inovacije ključ su za postizanje održivih ciljeva,“ zaključila je Sammelin, podstičući učesnike da prilagode nordijske modele lokalnim potrebama.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: Održi me/Đorđe Odavić

Foto: Stefan Jovanović