Rezultati ispitivanja koje su objavili angencija Galup i fondacija Najt pokazuju da su stvari otišle dalje od niskog poverenja u medije, i da se došlo do zapanjujuće tačke u kojoj mnogi smatraju da mediji namerno varaju građane.

Upitani da li se slažu sa stavom da domaći mediji nemaju nameru da navode građane na pogrešne zaključke, 50 odsto ispitanih je odgovorilo da se ne slaže, a samo 25 odsto je odgovorilo da se slaže.

Svaki drugi misli da mediji ne vode računa o najboljem interesu publike

Dalje, 52 odsto ispitanih se ne slaže sa tvrdnjom da domaći mediji „vode računa o najboljim interesima svojih čitalaca, gledalaca i slušalaca“, a samo 23 odsto ispitanih veruje da novinari rade u najboljem interesu javnosti.

„To nam je baš bilo zapanjujuće“, rekla je Galupova konsultantkinja Sara Fjoroni i ocenila da dubina nepoverenja i negativnih gledišta prevazilazi temelje i veštine novinarskog zanata.

Studija pokazuje da nije dovoljno da se novinar poziva na transparentnost i tačnost svog izveštavanja.

„Čini se da Amerikanci ne smatraju da domaći mediji vode računa o ukupnom uticaju njihovog izveštavanja na društvo“, rekao je Džon Sends, direktor Najtovog odseka za medije i demokratiju.

Uteha su – lokalni mediji

Retka uteha su lokalni mediji, kojima Amerikanci više veruju nego nacionalnim medijskim kućama, pa bi čak pristali da ih finansiraju ukoliko bi oni zapali u poteškoće.

Bez obzira na to što Amerikanci imaju mogućnost da preko uređaja u sopstvenim rukama odmah dođu do informacija, što je izveštavanje ubrzano a broj izvora informacija povećan, rezultati ne pokazuju da je informisanost veća. Zapravo, pretrpanost informacijama kao da ima suprotan efekat – studija pokazuje da 61 odsto Amerikanaca smatra da im ovi faktori otežavaju da ostanu informisani, tok 37 odsto kaže da im olakšavaju.

Kao i druge studije, i ova koju su proveli Galup i Najt pokazuje da pripadnici i simpatizeri Demokratske partije SAD više veruju medijima nego republikanci.

U poslednjih pet godina, nepoverenje prema medijima naročito je skočilo među neopredeljenima. Naime, 55 odsto ispitanika ima utisak da je izveštavanje politički obojeno, pristrasno, dok je 2017. godine taj procenat bio 45 odsto.