Politiko: Mala Srbija – velika uloga za Kinu
Mala Srbija je glavni partner Kine u njenom nastojanju da sebi obezbedi veću ulogu u Evropi i u središtu je kineskih ulaganja u puteve i železnice na Balkanu, u sklopu „Jednog pojasa, jednog puta“, ali i „strategije koja obećava budući veći upliv Kine u evropskoj politici“, piše portal Politiko.
U izveštaju iz Beograda, Politiko prenosi zapadne analize da Kina investirajući u Srbiju i druge balkanske zemlje računa na to da će jednog dana u njima imati i bliske prijatelje članice Evropske unije.
Ako je krajnji cilj Kine da postane konkurent Nemačkoj u Evropi, onda poboljšanje infrastrukture na Balkanu predstavlja prvi ključni korak, navodi Politiko.
„Za neke u Evropi to pokazuje da EU mora početi da obraća veću pažnju na delovanje Pekinga u tom području, a pojedine nemačke diplomate upozoravaju da Kina, poput Rusije, može ubrzo postati pretnja stabilnosti Balkana“, navodi se u tekstu.
Portal ne objašnjava na kakve se to pretnje po stabilnost misli i navodi ocenu Nemačkog saveta za međunarodna pitanja da su „Kinezi već tu i sad EU i Nemačka moraju izaći sa strateškim odgovorom“.
Pored trase za plasman svoje robe od grčke luke Pirej, koju je zakupila Kina, pa preko Balkana i središnjeg ključnog budućeg železničkog „brzog puta“ Beograd-Budimpešta do EU, Peking, ocenjuje se u analizama, ima i dugoročni cilj da „izgradi sopstvenu prerađivačku industrijsku bazu koja bi opsluživala ne samo evropsko tržište“, već i da te proizvode plasira „na tržišta u usponu od istočnog Sredozemlja do Bliskog istoka i Indije“.
„Kineski uzor je izgleda Nemačka“, navodi se u izveštaju i dodaje da je Nemačka zemlje na istoku EU, Mađarsku, Slovačku, Češku i Poljsku „ugradila u svoje mreže snabdevača, pomažući kompanijama poput Folksvagena i Simensa da izvuku korist od jeftine radne snage i niskih proizvodnih troškova“.
„Kineske plate se podudaraju s onima u južnoj Evropi i tamošnja proizvodnja će postati konkurentnija… a zvaničnici u Berlinu su već zabrinuti zbog nedavnih kineskih kupovina i preuzimanja delova ključnih industrijskih sektora, uključujući robotiku i industrijsku opremu“, navodi Portal.
Politiko se, pored ostalog, poziva na analizu Centra za Istočnoazijske studije Džon Hopkins instituta, pa navodi i da „Evropi i Nemačkoj nije jasno kako bi se postavili prema ovom kineskom prodoru“, mada Nemačka „povoljno gleda na kineski plan Puta svile“, čiji je deo i balkanski koridor.
Politiko dodaje da su u toku radovi na izgradnji infrastrukture kroz Srbiju i kineska ulaganja i tehničku pomoć za infrastrukturu, ali i železaru i termoelektranu i da je Evropska komisija postavila pitanje da li je to u skladu s EU pravilima za javne tendere.
Portal primećuje da kineske investicije stižu uz niske kamate, povoljne uslove i bez velikih prepreka kakve postoje drugde i kaže da zapadnobalkanske zemlje ne mogu od EU očekivati neka veća sredstva od fondova Unije pre nego što postanu članice EU.
Politiko navodi reči srpske ministarke za saobraćaj Zorane Mihajlović da „nije lako dobiti kredite od zapadnih država“ i da kada se o tome razgovara sa zemljama EU „pitaju zašto Kina“. „Zato, da budemo pošteni, što Kinezi imaju raspoloživ novac“, odgovor je srpske ministarke.
Portal dodaje da je „za mnoge na Balkanu jasno opravdano ili ne da su posledica složenih uslova Brisela odlaganja i birokratija, dok je Peking na delu“.
Navodeći da je kineski predsednik Si Đinping prošle godine posetio „Srbiju, jednu od najsiromašnijih zemalja Evrope“, Politiko navodi da za Srbiju tradicionalno dobre veze s Kinom „nisu samo čisto poslovne, jer je Kina jedna od malobrojnih zemalja koje stoje iza srpskog stava o Kosovu, budući da ne priznaje otcepljenje te pokrajine“.
Kina je takođe bila na strani Beograda tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. tokom kojeg je pogođena Ambasada Kine u Beogradu za šta „Vašington tvrdi da je bio nesrećan slučaj, dok su mnogi Kinezi i Srbi i dalje ubeđeni da je to učinjeno namerno“, navodi Politiko.
Izvor: Beta
Foto: Beta/Vlada Srbije
