Osećaj pripadnosti postao je najveći izazov kompanija

Poslovni svet je dugo verovao da se kultura kompanije gradi u salama za sastanke. Danas znamo da se najvažnije stvari često dešavaju van njih.

Poverenje među kolegama, osećaj pripadnosti, međusobna podrška i spremnost da se zajedno prolazi kroz izazove ne nastaju kroz prezentacije, pravilnike ili interne kampanje. Nastaju kroz iskustva. Kroz trenutke koje ljudi dele. Kroz situacije u kojima se zaposleni upoznaju kao ljudi, a ne samo kao kolege sa druge strane ekrana ili učesnici istog sastanka.

Upravo zbog toga poslednjih godina svedočimo značajnoj promeni u načinu na koji kompanije posmatraju wellbeing, angažovanost zaposlenih i timsku kulturu.

Više nije dovoljno organizovati godišnje okupljanje, zajednički ručak ili vikend van grada. Pitanje koje danas postavljaju direktori i HR lideri glasi: kako stvoriti iskustvo koje će istovremeno povezati ljude, osnažiti kulturu kompanije i ostaviti pozitivan trag izvan same organizacije?

Dobrobit više nije „nice to have”

Da se očekivanja zaposlenih menjaju, potvrđuje i istraživanje koje su tokom ove godine sproveli PIN (Psychosocial Innovation Network) i Fitpass među zaposlenima uzrasta od 25 do 45 godina u kompanijama sa više od 100 zaposlenih, na uzorku od preko 450 ispitanika.

Rezultati pokazuju da približno trećina zaposlenih često ili svakodnevno radi prekovremeno, dok čak 40 odsto ispitanika smatra da nema dovoljnu podršku svojih nadređenih. Istovremeno, u svakoj drugoj kompaniji transparentnost u donošenju odluka i ravnopravnost u raspodeli posla ocenjene su kao niske.

Možda zato ne iznenađuje podatak da čak 51 odsto ispitanika aktivno razmišlja o promeni posla. U istraživanju koje su sproveli PIN i Fitpass, svaki drugi zaposleni izjavio je da razmišlja o promeni posla. U isto vreme, zaposleni koji osećaju veću podršku kolega i nadređenih pokazuju veće zadovoljstvo životom i manju želju za odlaskom.

Zato iskustvo zaposlenih danas više nije pitanje benefita. Ono postaje pitanje poslovne održivosti.

Posebno je zanimljivo da su ispitanici gotovo podjednako podeljeni kada je u pitanju zadovoljstvo psihološkim blagostanjem – približno polovina njih zadovoljna je svojim mentalnim stanjem, dok druga polovina smatra da postoji prostor za značajno unapređenje.

Drugim rečima, kompanije danas više ne mogu da računaju na to da će visina plate sama po sebi rešiti problem angažovanosti zaposlenih.

Zašto su zajednička iskustva postala važna

Poslednjih godina mnogo se govori o tome šta zaposleni očekuju od poslodavaca. Fleksibilnost, stabilnost, mogućnost razvoja i balans između privatnog i poslovnog života ostaju važni faktori, ali sve više podataka pokazuje da ljudi ostaju tamo gde osećaju pripadnost.

Istraživanje koje su sproveli PIN i Fitpass pokazuje da niži kvalitet života imaju upravo zaposleni koji imaju manje podrške kolega i nadređenih, manje dostupnih benefita i koji češće rade prekovremeno. To posebno važi za mlađe generacije, koje danas čine sve veći deo radne snage. Mladi danas ne traže samo posao, već zajednicu, smisao i okruženje u kojem se njihov doprinos vidi i oseća.

Zbog toga dobrobit zaposlenih više nije pitanje voća u kancelariji ili povremenih radionica. Postao je pitanje kvaliteta odnosa među ljudima.

Kompanije koje uspevaju da zadrže i angažuju ljude sve više ulažu u aktivnosti koje podstiču međusobnu povezanost, jer je upravo povezanost ono što gradi dugoročnu lojalnost.

Generacije koje rade zajedno retko se zaista upoznaju

Jedan od najvećih izazova savremenih organizacija nije samo privlačenje mladih talenata, već njihovo povezivanje sa kolegama različitih generacija, iskustava i profesionalnih perspektiva.

Danas u mnogim kompanijama istovremeno rade pripadnici generacije Z, milenijalci i profesionalci sa višedecenijskim iskustvom. Iako sarađuju na istim projektima, često nemaju priliku da se upoznaju izvan poslovnih uloga.

Upravo zato zajedničke aktivnosti dobijaju novu vrednost. Na događajima koji okupljaju zaposlene oko zajedničkog izazova, hijerarhija privremeno prestaje da bude važna. Direktor navija za juniora iz svog tima. Menadžer i pripravnik zajedno prolaze kroz isti zadatak. Ljudi koji se u kancelariji sreću samo kroz kratke sastanke odjednom dele isti cilj, isti napor i isti ishod.

Takvi trenuci često stvaraju snažnije veze od meseci formalne saradnje. Za mlađe generacije oni predstavljaju priliku da kulturu kompanije dožive kroz iskustvo, a ne kroz prezentaciju. Za starije kolege priliku da se povežu sa novim generacijama zaposlenih na prirodan i neformalan način.

U vremenu kada se mnogo govori o generacijskim razlikama, možda je važnije govoriti o prostorima u kojima te razlike prestaju da budu važne.

Od benefita do strategije

Možda najzanimljiviji nalaz istraživanja PIN-a i Fitpassa nije vezan za konkretne benefite, već za način na koji ih zaposleni doživljavaju.

Većina ispitanika smatra da kompanije treba da imaju aktivnu ulogu u očuvanju fizičke i psihološke dobrobiti zaposlenih, pri čemu od poslodavaca očekuju čak veću odgovornost kada je u pitanju mentalno nego fizičko zdravlje.

Istovremeno, istraživanje pokazuje da veća dostupnost benefita direktno utiče na zadovoljstvo zaposlenih, kvalitet života i smanjenje rizika od odlaska iz kompanije. Zaposleni koji imaju pristup benefitima usmerenim na fizičku i psihološku dobrobit pokazuju veće zadovoljstvo poslom i manju sklonost ka razmišljanju o otkazu.

To je razlog zbog kojeg briga o zaposlenima danas sve češće prelazi iz domena HR inicijative u domen poslovne strategije.

Za direktore i vlasnike kompanija pitanje više nije da li ulagati u dobrobit zaposlenih, već kako to raditi na način koji će imati stvaran efekat.

Nova definicija korporativne kulture

Nekada se korporativna kultura gradila kroz procese. Danas se gradi kroz iskustva.

Nekada su se wellbeing programi posmatrali kao dodatni benefit. Danas predstavljaju deo poslovne strategije.

Nekada se društvena odgovornost merila iznosom donacije. Danas se meri sposobnošću da se ljudi okupe oko zajedničke svrhe.

Upravo zato sve više kompanija traži formate koji objedinjuju više ciljeva odjednom – iskustvo i povezivanje zaposlenih, međugeneracijsku saradnju, employer branding i društveni uticaj.

Upravo zato se poslednjih godina pojavljuju događaji koji istovremeno povezuju wellbeing, timsku kulturu i društveni uticaj. Jedan od primera takvog pristupa je „Fitpass Games”. Prošle godine događaj je okupio više od 70 kompanija koje su zajedničkim snagama prikupile 10.000 evra donacije za organizaciju NURDOR.

Najveća vrednost događaja „Fitpass Games” ne nalazi se u sportskom rezultatu, već u činjenici da okuplja ljude različitih pozicija, godina i iskustava oko zajedničkog cilja, pokazujući kako timska kultura i društvena odgovornost mogu da funkcionišu kao deo iste priče.

Upravo zato kompanije danas sve češće traže formate koji spajaju fizičku aktivnost, povezivanje zaposlenih i društveni uticaj. „Fitpass Games” predstavlja jedan od primera takvog pristupa, ali trend je mnogo širi od jednog događaja. On govori o tome kako se menja način na koji organizacije grade kulturu, angažovanost i osećaj pripadnosti.

Možda upravo zato ovakvi formati postaju sve važniji deo savremene korporativne kulture. U vremenu kada se tehnologija menja brže nego ikada, upravo će iskustva koja ljudi dele zajedno postati ono što kompanije najteže mogu da kopiraju.

Ovogodišnji događaj „Fitpass Games” biće održan 8. oktobra u Hangaru, u Beogradu, a više informacija o konceptu, disciplinama i prijavama kompanija dostupno je na games.fitpass.rs.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Marjan Stojanović