Olimpijske medalje u Parizu od gvožđa sa Ajfelove kule

U medalje za predstojeće Olimpijske igre u Parizu biće umetnuti komadi gvožđa sa Ajfelove kule, saopštili su organizatori.

U svaku zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju koju će nositi sportisti na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama u Parizu, biće umetnut šestougaoni polirani komadi gvožđa uzeti sa Ajfelove kule.

Ti komadići težine su 18 grama i isečeni su sa nosača ili drugih delova koji su zamenjeni tokom renoviranja Ajfelove kule i pohranjeni na čuvanje.

„Koncept je usvojen nakon nekoliko diskusija. Shvatili smo da postoji jedan simbol poznat širom sveta, a to je Ajfelova kula. Zapitali smo se da li je moguće dobiti njen deo da se umetne u medalju i kompanija se složila. Zaista je tu malo metala sa Ajfelove kule“, rekao je šef dizajna u Organizacionom komitetu Joakim Ronsan.

Sa njih je skinuta boja, uglačani su, lakirani i umetnuti u medalje, na kojima je oznaka „Pariz 2024“. Ma medaljama je i logo Igara koji izgleda kao plamen ili kao lice žene sa modernom bob frizurom. Takođe, utisnuto je i pet olimpijskih prstenova.

Oko gvožđa su diskovi od zlata, srebra i bronze, naborani da reflektuju svetlost čineći da medalje sijaju. Organizatori su naveli da je metal sav recikliran, a ne novo iskopan.

Šestougaoni oblik predstavlja Francusku, pošto Francuzi nekada svoju zemlju nazivaju „L’Hexagone“, zbog njenog oblika.

Biće napravljeno 5.084 medalja, oko 2.600 za Olimpijske igre i 2400 za Paraolimpijske, verovatno više nego što je potrebno. Neke će biti sačuvane u slučaju da bude preraspodele posle Igara, a neke će biti poslate u muzeje. Ostali rezervni delovi mogu biti uništeni.

Zlatne medalje su teške 529 grama, napravljene su od srebra i obložene sa šest grama zlata. Srebrne su teške 525 grama, a bronzane 455 grama i predstavljaju leguru bakra, kalaja i cinka. Medalje su prečnika 85 milimetara i debljine 9,2 milimetara. Organizatori nisu naveli novčanu vrednost medalje.

Olimpijske igre održaće se od 26. jula do 11. avgusta.

Izvor: Beta

Foto: unsplash